Поглавље 28
О поласку Преосвећенога у Александрију и о похођењу светих пустиника, а потом о одласку његовом у Свету Гору синајску
О путовању Преосвећенога у Александрију.232 Добивши проводитеље из Јерусалима, уставши оде у Александрију. И када је стигао до тога града, би часно примљен од александријског патријарха233, и с њим прими духовни савет и душевну корист, за коју је увек имао отворено око. И оба небесна светила примивши духовну и телесну радост, један другога одликоваше различним даровима, овај од запада западним, а овај од истока разним источним свештеним даровима, апостолским частима и патријаршијским одејањима и добромирисним кадионицама.
И много злато даде тој цркви234 и часноме њезину предстојатељу и целом клиру његову, и дружини божјој, убогима, повећи део. И у тој светој цркви уписа у именик себе и своје родитеље и љубазнога брата свога кир-Стефана, који је био краљ. И разумеде Духом светим да су од почетка у Александрији били крепки мужеви и силни духовним подвизима235. И порадова се с патријархом, и за све добро прославише Бога који се слави у светима, и корист примише сами у себи, и исповедише се један другоме, и добивши Богом опроштај, и о Господу радујући се, тако се растадоше.
О посети светих пустињака са преосвећеним кир Савом. Свети доби од њега236 мужа добра и духовна, који је знао около путеве александријских пустиња и свете мужеве који су живели у њима, једне у Мареоту237, друге покрај Ливије238 у пустињским светим местима, где један другога надмашују добрим делима. Обишавши све крајеве тих светих прими од свију поуку, хотећи научити тачно све што је од првих мучалника239, који су истинито проводили монашки живот, и сам пун свега добра и блага, и све умејући научен самим Богом, али још требаше ненаситне красоте и некончајеме благодати, и са свима беседовавши речи вечнога живота, све утеши по речи господњој: Ако кога заборави мати његова, ја вас нећу заборавити240, и овим својим слугом утеши своје страдалце, поштедивши им превелики део злата.
И пошто су га сви благословили, опет отуда оде у Тиваиду и у Скит и у Црну Гору241, у којој манастири имају скитски образ242 и свете мужеве који живе у њима по два или по три. Обишавши около сву Сурију243 и Персију244 и цео Египат и његове крајеве, где год је чуо за крепке чрнце, никако их не остављаше, док их не би видео. Постаде испитивач истине и самовидац дела светих, које нађе у телу, свима постаде саопштник и саподвижник, не дође ни једноме од њих са празним рукама, но све испуни благословом, и све одликова даровима, и већи део учини Богу и светима његовим од свога отачаства, примивши на се образ превеликога божјег смирења, и до смрти смирујући се пред свима.
А Господ свију, друг понижених, благослови га молитвама својих светих, и обећа му даровати награду у онај велики и просвећени дан. А поднесе скрби и печали, знојеве и све трудове самих светих проповедника, господњих самовидаца. Они прођоше исток и запад, север и југ као изоштрене стреле, испуњујући заповест господњу. А овај такође, подобећи се светима, прође све истоке и западе, југ и север, и опет осим тих светих горе и пештере, долине и брда, пустиње и градове и пропасти земаљске245, помишљајући на прописано Духом светим: Јер трудове њихове и смрт прими као боље од сваког приношења246. Ради тога, имајући изоштрено срце на сва дела божја, и ум окрилаћен благодаћу божјом, прође као и муња, и облете као пчела сабирајући своме отачаству мед богоразумија.
О повратку Преосвећенога у свети град Јерусалим. И отуда опет врати се у свети град Јерусалим, и у њему отпочинувши, у весељу духовном и у радости душевној настањаваше се са богосветлим патријархом у све дане, у исправљењу божаствених заповести и у пресељењу ка оном животу радоснога пребивања247.
О путовању Преосвећенога на Гору синајску. И отуда узевши проводитеља, оде у Синају истим путем којим и Господ његов, превечни Бог, поставши младенац телом, са пречистом својом матером и са обручником њезиним Јосифом побеже од безаконога Ирода у Египат248. И прошавши јерихонске крајеве, и прешавши Јордан249, и гледајући ка јорданским пустињама, дође у Каломонију250, у манастир пресвете Богородице, и ту препочину, где и пре Господ његов са пречистом својом матером, где рече пречиста Богородитељница ка своме обручнику Јосифу: Ово је место пречудно, да починемо овде, да се и наше магаре наједе добре траве251. И ради тога назва се ово место: добро преложиште; и ради тога и манастир пресвете Богородице ту би сатворен. И ту се поклони месту Господњем, где поспава на тој чудној трави, буђен од пречисте своје матере због журбе пута. И целовавши свету цркву пречисте његове матере, злато даде на подизање тога манастира252.
И уставши отуда пређе пустиње јорданске, и дошавши у град Корак253, и ту отпочинувши, отуда оде у Велики Вавилон254, и посла вест преко ученика својих ка султану тога града који је царевао. А он, као безаконик, а уз то и поганин, када у речима његових ученика чу да је дошао преосвећени, одмах га обузе велики страх и бојазан и ужасан трепет уђе му у духовни самисао. И тако би обузет страхом божјим, према писаном: И не хотећи поштујем Бога јеврејскога255. И у том часу посла онога што стоји пред њим, заповедивши: „Шта треба божји човек, све ће наћи представљено и место пресветло за његов одмор.“ И са великом чашћу одликова њега, који је поштовао Бога више од свога живота. Ради тога и Господ заповеда не само верним слугама да служе онима који га љубе, но и неверним и поганим заповеда да са страхом стоје пред оним који чини његову вољу. И ту поклонивши се тројици светих младића, Ананији, Азарији, Мисаилу256, и отпочинувши ту колико хтеде, и тај султан даде му проводитеља да га са великим запрећењем и са страхом проводи у велики Египат257, и да га опет преда султану египатском, као што и би.
И отуда уставши оде у велики Египат, и ту такође посла ка султану који је царевао Египтом, и овај такође чувши за долазак Преосвећенога, такође обративши се страхом божјим, и с радошћу прими га258, и заповеди му да иде у митрополију259 и да препочине ту у дому пресвете Богородице, где Господ пре тога станова младенствујући телом, побегавши од безаконога Ирода, и страшним доласком сакрушивши преваре египатске260. Када је Преосвећени ту дошао, по заповести тога цара све потребно што је на корист њему и онима који су с њим, све би донесено. И ту отпочину колико хтеде, и поклони се стану господњем и пречисте његове матере, и удиви се неисказаним чудесима његовим и неизмерном човекољубљу и превеликом смирењу његову, који је своју пресветлу лепоту божаственога лика свога човекољубља и пречисте своје матере преобразио у црни египатски вид, који је поцрнио ради Адама у аду, и тим својим преображењем хтео је обући га у пресветли вид и опет украсити у прву красоту, и палу своју слику уздићи и поставити на престо славе своје261. И овај султан посла му проводитеља чак до Синајске Горе262. И пошто је Господ исправљао његове путеве, тако оде, у Господу радујући се, до Горе синајске.
О доласку преосвећенога кир Саве у свету Гору синајску. И дошавши у Град синајски263 би часно примљен од епископа тога града. И дошавши у манастир пречисте Богородице264, поклони се светој цркви и тој самој добротворци и светоме месту, где купина огњем горећи не згараше265, где сам Господ из купине, која је пламеном горела, рече ка великом пророку Мојсију: Изуј обућу са ногу твојих, јер место, на коме стојиш, земља је света266, где и до данас јереји боси служе свету литургију. И тај сам Преосвећени на том месту служио је пред Господом свету литургију истим начином, по речи господњој, на светој земљи светолепно послуживши, и прослави Оца и Сина и светога Духа, и ону која је пространија од небеса и шира од земље, пречисту његову матер, која је Бога у себе сместила, и са радошћу изрече реч Давидову: „Господ ми постаде као прибежиште, и Бог мој као помоћ надању мојему267.“
Изиђе горе на свети врх Горе синајске268, где Господ Бог сведржитељ много пута сиђе са небесном славом, дајући закон вазљубљеном Израиљу, топећи горе и сатирући камење својом силом269 и где рече великом пророку Мојсију: „Благодат имаш од мене“ а велики боговидац одговори ка Господу сведржитељу: „Ако сам нашао благодат пред тобом, јави ми се, да те видим разумно.“ А Бог ће к њему: „Не може човек жив у телу видети лица мога и жив бити, но ево у мене место свето, и стаћеш при камену, и покрићу те руком мојом, и када прођем са славом мојом, и кад дигнем руку моју, и видећеш леђа моја, а лице моје неће ти се јавити270.“ А велики Мојсије, веома покорив слуга и добро бојажљив, чувши славу вишњега Бога, веома устрепта од славе и крепости Бога сведржитеља, и помишљаше да бежи, но не имађаше камо, но у страху великом уступаше назад, и гора, као восак растопивши се од лица Бога Јаковљева, од страха сама чињаше му пут посред целога камена, а Мојсије веома бежаше дужином камена који се растопио од страха господњег271 више него Јордан када се у њему крстио Господ272.
И Преосвећени, узишавши на то свето место, поклони се цркви светога Илије273 и целова подложење свемоћне деснице на том светом камену и на великом боговидцу, и ту сатвори целовање са многом љубављу, узмучив се великом жалошћу не хтеде се отргнути од тога камена, као видећи самога тога који је преклонио небеса и сишао, и као да је ту крепка и свесилна света мишица његова и мислећи да се још није подигла274, и приносећи умиљење из срца, гледаше умним и срдачним и душевним очима онога који горе седи на престолу херувимском, чекајући од њега богате милости, видећи га верна у обећањима, нераскајана у благодати, и који свакоме испуњује прозбу. И испунивши се духовном радошћу и обогативши се благодаћу божјом, истинито знајући свога Господа да је свуда и да испуњује све ризнице добрим, и да се без закашњења налази близу свију који га призивају истином.