Поглавље 30
О повратку Преосвећенога од Горе синајске и о поласку његову ка западу
И ту служивши свету литургију у дому пресвете Богородице, и поклонивши своја колена, и помоливши се ка ономе који га је створио и ка пречистој његовој Матери, и тако се врати од свете Синајске горе.
О повратку Преосвећенога од свете Синајске горе и о доласку у Јерусалим. Дошавши у свети град Јерусалим, и светло поклонивши се животворећем гробу господњем, и порадовавши се с богоносним патријархом Атанасијем и са свом братијом Лавре светога Саве, и све им исприча како га Господ сачува на том путу и поможе у свему добро. И ту препочину колико хтеде и учини све што требоваше његова светиња, примивши савет од патријарха, и време нашавши, и служивши свету литургију код живоносног гроба господњег, прослави Оца небеснога. Помоли се пресветломе Васкрсењу Христову313, и поклони се часном и животворећем гробу господњем и пречистоме распећу његову и свима светим местима, којима Господ наш Исус Христос вољна страдања пострада, и помоли се још за себе и за царствујуће и за цео свет господње течевине, коју стече својом часном крвљу, и поклонивши се свима часно и љубазно изљубивши и целовавши све свете цркве јерусалимске, обрадовавши часнога и богоноснога друга свога патријарха Атанасија, и јеромонаха Николу, игумана велике Лавре светога Саве, са свом братијом Лавре, и сав клир свете екатоликије314 цркве Васкрсења господња, и са свима љубазно целовање учинивши, и жалосно растрзајући се, сузни растанак сатвори свети са свима светим Јерусалимљанима. И од свију примивши благослов, и благословен од свију изиђе, обогативши даром светога Духа. И посред жалости обрете у себи весеље и превелику наду, усмотривши да доби савршење своје прозбе коју је испрва просио у Господа излазећи из своје земље315.
О повратку Преосвећенога опет ка западу. И тако у Господу радујући се пође на пут, вођен светим Духом и провађан Господом врати се опет к западу. Дошавши у Андиохију и поклонивши се светој цркви, порадова се са патријархом андиохијским316, и би часно примљен од њега. И љубазно, корисно по душу беседовавши оба светилника божја, и примивши духовно весеље и телесно утешење, и давши благослов светој цркви златом, и тога самога даровима одликова, што беше подобно његовој светињи, и онај одликова овога Преосвећенога превеликим светим даровима и добромирисним црквеним почастима и патријарашким ризама. И примивши од њега савет, изиђе. Поклонивши се светом гробу светога и чуднога Симеона који је на Дивној Гори317, и порадовавши се са братијом, и давши благослов светој цркви златом, изиђе.
И прошавши Јерменију и турску страну318, и дошавши на Сиријско море, нађе лађу која иде у Анатолију319. И давши најамнину, пође у њој Господом крмањен. И Преосвећени паде у не малу болест од непокоја и труда многих путева, и ка томе придружи се и друга, морска болест. И када је Свети веома боловао, ученици његови веома жалосно скрбећи мољаху га говорећи:
„Господине, окуси од хране, да нас не оскрбиш овде посред црне пучине коначном скрбљу; не сагледајући никако краја и удаљени од своје земље, да ли ћемо бити разграбљени од ових људи друге народности, или опет да ли ћемо погинути од разбојника по туђим земљама, не знајући путеве? Чијим именом ћемо прећи туђе земље које нисмо видели, немајући са собом тебе, богоноснога вођа? О владико свети, не остави нас, сирота чеда своја, но се помоли Господу својем, јер сведобри Господ тебе свагда слуша, да нас доведеш бар до некога пристаништа. Послушај нас, и окуси од овог што имамо. Јер сва добра божја су код нас због твојих светих молитава.“
А Преосвећени им одговори: „Од свега што имамо, мој ум не жели ништа од тога, осим свеже рибе, ако би Господ где послао.“ А они опет приговорише му: „Желећи молиш оно, што немамо где узети.“
У том часу премилосрдни свехранитељ Господ, који се налази близу оних који скрбе, и који теши смерне, и који даје храну сваком телу320, и који зна прозбе свију, и пречудни Господ који свагда чудесима прославља свога угодника, покоривши све земље и цареве који царују по земљи себи на работање, и овде премилостиви Господ сатвори изнад силе човечанске, заповеди самој морској пучини да послужи љубитељу своме, и од сред саме црне пучине, као људском руком избаци из мора превелику и пречудну рибу; и паде у лађу, где лежаше Преосвећени, и положи се на самога њега, као самом руком тога хранитеља.
И дозвавши ученике своје рече им: „Ево, свехранитељ наш и Господ предложи нам нашу жељу; узмите, и начините од ње печене и варене понуде.“ И учинише по његовој речи, и усправивши се Преосвећени јео је од те рибе, и ученици његови, и даде онима који су с њим, управљачима лађе његове. И једоше сви и наситише се од божанственога дара, а оно што је од ње остало, сачуваше до сутра. А сада се догоди писање богооца Давида пред овим светим, које написа о Израиљћанима рекавши: Жељу им принесе, и не лишише се од жеља својих, они меса просише и изведе им препелице од мора и насити их321. И овај Преосвећени захтевши рибе, у том часу предложи му рибу живи Господ Бог Израиљев, који царује у векове и на векове, и који се још прославља у савету светих и који чини милост са избраницима својима и који испуњује њихове прозбе. А Преосвећени прослави Оца небеснога који седи на висинама, и који погледа на смерне, и посећењем божјим би излечен и добивши снагу о том пређе море, и пристаде у Анатолију.
И прође Анатолију, и по том Византију, и дође у Цариград. И прво дошавши поклони се пресветој добродетељници, пречистој Богородици Јеверготиси322. И отуда оде у средину града ка Светоме апостолу Андрији323. И ту остаде чинећи свете потребе са царским мајсторима324. И отуда се журио да иде у богохвално село и у свете обичне станове прве насладе Свете Горе, а тако се не изволи светоме Духу, и не случи му се да тамо оде, но му се предложи пут у земљу бугарску325.
И отуда оде у град Несебар326; и посла напред ка свату своме, благоверном цару Јовану Асену327; и посла му коње и слуге, на којима Свети подигавши се дође у град Трнов328. И прими га цар са великом чашћу и љубазно славље сатвори због њега благоверни цар Јован. А када је приспео пресветли празник Просвећења господњег329, и у навечерје светога Богојављења, служивши свету литургију, прослави Бога који га је прославио, и просвети цара светим просвећењем крштења господњег, и освети сав сабор његова народа.