Живот светога Саве

Поглавље 9

Чудо које створи са њим Пресвета у Цариграду

Чудо које створи са њим пречиста Благодетељница у Цариграду¹. Када је он једном ишао у Цариград, где сатвори многа добра дела ка светим црквама и ка убогима, а још и ка пресветој и пречистој и великој цркви Свете Богородице Јеверготисе², то јест Благодетељнице, ту устави помен својим родитељима и себи до скончања века. И још док је живео отац његов, свети Симеон, дадоше у дом Свете Благодетељнице два кабла злата и сребра; када дође свети Симеон нов у Свету Гору, а још и пре тога, много добро сатворише дому Свете Богородице, и мертиг приложише ту од свога отачаства сваке године, оба светилника божја имајући једну мисао у два тела.

А свети и богоумни кир Сава приздање сатвори ка светој цркви Свете Благодетељнице, колико требоваше ту у манастиру, што и данас стоји на успомену Светога. И колико долажаше у Цариград, свагда ту имађаше обитељ, као истинити дом имајући изданак свете Богородице Светогорске превеликом милошћу њезином свагда настањујући се у њезиним домовима³.

И када је ту био у дому Свете Благодетељнице, дође к њему нека доброверна жена и побожна и рече му: „Свети богољупче, тебе ми указа Бог и света Благодетељница, да ти кажем ово заповеђено ми: Тамо у Светој Гори у области твога манастира, у оном и оном месту су два скровишта суха злата; узми и сатвори у њему, што ти је на потребу.“ Изгледа ми да је сама пречиста Благодетељница то казала светоме богоносцу, но он због велике смерности то не јављаше тако, тајећи у себи велику ризницу, сам себе имајући као сместилиште Оцу и Сину и светоме Духу. А велику љубав имађаше ка тој Пречистој, и нештедно имање даваше у њен дом.

А свети и богоразумни монах кир Сава дошавши у Свету Гору и починувши у манастиру Свете Богородице Хиландарске, рече: „Идем и извршићу речену ми заповест оне побожне.“ И сатворивши свету молитву ка љубитељу своме Христу, и ка његовој пречистој матери, и отишавши Богом вођен, и нађе два скровишта суха злата, и узевши донесе га у свој манастир, и сатвори велико посећење свима светогорским црквама, и разда убогима и свима који требају, а највећи део даде у Цариград у дом Свете Благодетељнице⁴.

Пошто је тако успевао и цветао добрим делима и изванредним подвизима, никада не заборављајући обичне службе, нити престајући о њој, бринући се о онима који су у пустињама и у горама и у пештерама, и светим отшелницима⁵ у земаљским пропастима, земаљским анђелима и небесним људима, који су просветили Свету Гору Разним светим подвизима; неки од њих примаху храну од анђела у дане овога богољупца, а другима овај телесни анђео приношаше храну, послан од истога Бога, као што и један од тих светих прорече о овом богоносцу да је од Бога послан на служење светима који страдају Христа ради, који и отидоше ка Христу радујући се светлим душама.

И христољубац, који им је служио, удостоји се превелике благодети, подневши велике трудове, једном пролазећи пустиње, свагда својим ногама пешице ходећи; други пут у манастирским работама, а други пут у духовним трудовима, а свагда без измене у пошћењу. Ради тих великих подвига и болест му се усели у срдачне утробе; јер због велике му уздржљивости, пошто му је утроба сахнула, болест се усели у њ и не остави га до краја, из младости своје будући сав здрав телом, но тим болним трудовима стече живот без бола. Када је у те дане цветао леполиком младошћу, и када је држао истинито подобије чрноризачкога чина, по свој Светој Гори сијаше светим животом као сунце.

И верујте ми, браћо и свети оци, да ми рекоше први чрнци који су испрва живели с њим⁶ и видевши живот његов прекомерно, називаху бестелесним анђелом њега, који је имао толики духовни подвиг у телу, и толико се приближио ка Богу постом и светим молитвама дотле, да је и мртве ускрсавао, а не да је само чуда творио. Но због своје велике смерности, рекоше, тога се сам уклањаше, да не буде прослављен на земљи, док га Бог не прослави на небесима⁷.

Добра дела овога богољупца и трудољупца неизмерна су и безбројна, и ми земаљски не можемо их лако знати, а само су позната једином здатељу срдаца и који провиди тајно, Богу који и нашем неразумљу даје своју силу. Јер које Бог изабра, њихова успомена са похвалама остаје у векове. Јер светопевац рече: Блажени су који чувају суд и творе правду на свако време⁸. А овај све дане живота свога положи, бринући се за угођење Христу и за његову правду, и имајући душевну печал за спасење душе своје и коначно разлучење, и свагда упућујући душу своју на добру мисао, имађаше вазда пред очима својима будуће испитивање и објављивање срдачних мисли и телесних дела и језичних речи, и радост овога живота измењиваше у велику печал, а скрби и печали за добро измењиваше у велику радост. Све ово прозре богоумним очима, непрестано се прилагаше ка већем ридању срца и плачу очију, свагда желећи да веселим ликом и цветним лицем, неисказаном оном радошћу и светлом душом и чистим очима угледа Бога, који седи у великој слави на суду и да од њега прими утешење и награду радости која не престаје, и неисказана весеља у будућем веку, и о овом се трудио.

А догоди се плењење дому Светих апостола, манастиру званом Каракалу⁹, од морских разбојника тако, да је пао коначним падом. Јер узевши игумана и сву братију, и све манастирске потребе од мала и до велика, попленивши све, отидоше, и дошавши у Лавру светога Атанасија, бише продани, и лаврани их купише. А они до краја осиромашивши, не имађаху што дати као откуп Лаври за то, но лаврани и манастир узеше, и поработише га под свој манастир да га имају као метох. А они дођоше ка преподобном кир Сави, просећи нешто помиловања од њега, и рекоше му све што се догодило са манастиром и са њима.

Овај, велико божје обитаније и стан пресветоме Духу, свагда бринући се за добра дела по срцу воље божје, дајући руку ономе који лежи, уздизање палима, и обогатитељ убогима, и ослободитељ заробљенима, и крепки помоћник онима који немају помоћи, са љубављу а не са гордошћу, свагда имајући пуна душевна недра милостиње господње, вазда љубећи Бога и његове свете самовидце¹⁰, који ће са Господом сести на дванаест престола на расуђење свима увређенима, то имајући на уму своме, не само да испуни прошење братији, но почевши све од корена, од мала до велика, и давши много злата, искупи манастир са свима његовим правдама, игумана са свом његовом братијом ослободи од порабоћења лавриотскога, и манастир узевши себи створи га да приноси Богу свете службе за њега и за његове родитеље, да и до данас стоји њихова успомена без заборава.

Такође и манастиру Светих Четрдесет Мученика који је запустео од истих разбојника, који се такође до краја преклонио паду, а овај свети свагда уздиже пало, и милујући убоге, и дајући светима части, подиже и дом ових Светих Четрдесет Мученика у месту званом Ксеропотам¹¹, давши много злато, и украсивши свима потребама, и изографиса¹² свету цркву Светих Четрдесет Мученика, и поставивши свуда утврђену, написа у њој помен родитеља свога и свој, и Богом названи беше истинити ктитори; и ту положи помен родитеља својих и себе, да је и до данас; јер успомена оних који чине добро остаје с колена на колено.

Напомене

1. Из Бечког рукописа, где је ово први наслов. Све наслове из Бечког рукописа задржавамо као поднаслове.
2. Јеверготиса, Благодетељница, манастир свете Богородице Евергетиде, Доброчинитељке, добротворке, налазио се ван градских зидина цариградских. Основао га је 1049. неки Павле, богат и учен Цариграђанин, који се ту и замонашио. Један је од најлепших и најчувенијих манастира у Цариграду. Немања је био у вези са овим манастиром, а Сава је увек у њему одседао; они су му били други ктитори.
3. Обитељ, стан. Средњовековни монаси су имали обичај да увек обитавају у манастирима посвећеним истом свецу, те Сава увек одседа у манастирима св. Богородице или св. Саве Освећеног (Јерусалимског).
4. Цела ова прича је очигледно хагиографска, састављена по угледу на неко светачко житије. у Животу св. Атанасија Атонског, а и у неким другим, постоје сличне приче.
5. Отшелници, или отходници, они који су отишли од света, аскете.
6. Доментијан се позива на сведоке за оно доба Савиног живота које не памти. Види и гл. 23, пр. 8, као гл. 27, пр. 12.
7. Очевидно опште место хагиографске литературе: и мртве ускрсава, али се уклања због велике смерности. Исто се помиње и касније, стр. 197, и тамо уз потврду сведока.
8. Псалам (106, 3).
9. Каракал, је између Лавре и Ивирона, на морској обали, веома утврђен. Саграђен у 11. веку.
10. Свете самовидце, оне који су сами, лично, видели Христа; то су апостоли и они ће на дан Страшнога суда сести на 12 престола.
11. Ксеропотам, манастир св. Четрдесет Мученика, налази се даље од обале, између Пантелејмона и Кареје. Врло стар, више пута обнављан, био пети по рангу.
12. Изографиса, украси живописом, фрескама; до данас су сачувани портрети св. Симеона и св. Саве.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33