Живот светога Саве

Поглавље 10

О молењу светога Саве ка Богу да прослави оца његова и о чудесу мироточном преподобнога Симеона

Овај свети и богоносни нашавши стазу пута господњега, и по њој свагда текући без преваре, по речи пророчкој: Гледах Господа пред собом непрестано, као да ми је с десне стране, да се не поколебам¹; и ка њему вапијаше дан и ноћ, зовући топлим покајањем:

О неодржими свим створењем, који си дошао да тражиш нас који блудимо, знајући немоћ нашу, и поможе нас, и дарова велику благодат свима који те љубе. Ради тога и ја полажем наду моју на твоју несхватљиву и превелику доброту, и припадам ка твоме милосрдном и човекољубивом божаству, призивам и вапијем, говорећи: О Господе, свемогући, призри с небеса и види² моје смирење, и прими веру мога несмисленога ума, и укрепи немоћ тела мога, исправи мисао душе моје, и дај ми истинито покајање, и научи ме творити вољу твоју³, и не одбаци ме од лица твога⁴, и удостоји ме да са љубављу примим реч твоју, коју си сам проповедао, говорећи: Покајте се, јер се приближи царство небесно⁵.

И ово чувши присиљавам се ка твојој милости и молим се, испуни прозбу моју и прими молитву моју, и устани на помоћ мени, и опаши ме силом својом⁶, и дај ми твоје оружје, и научи ме противити се борби, и бори се са мном⁷, да победим зле пукове мојих непријатеља који воде непријатељство против мене, слуге твога, и нећу се убојати зла, јер си ти са мном; и неће успети непријатељ мој против мене ни у чем; и рећи ћу са радошћу реч твоју са Давидом: Господ је просвећење моје и спаситељ мој, од кога ћу се убојати; и Господ је заштитник живота мога, од кога ћу се устрашити⁸?

И утеши срце моје молитвама твога угодника Симеона, и напуни душу моју духовном радошћу, и овде пошаљи пресветога Духа свога, и обнови кости усахле тебе ради, да сви разумеју твоју неизмерну силу и твоју бесконачну милост⁹. И подај награду своју своме преподобноме пред оба све̂та, збора анђелскога и човечанскога, да и ја слуга твој примим превелику смелост, и сав народ прослави велелепно име твоје, Оца и Сина и светога Духа, и сада и увек и у векове.

Док је он овако успевао у светим молитвама, приспе дан успенија преподобнога оца Симеона. А овај боголепни кир Сава, знајући свога добротвора како се од почетка прослављао у светлости светих, и знајући да је његов друг постигао истиниту благодат, и да је примио обилне награде од пребогатог Оца небеснога, и опет хотећи дати обилну благодат деци својој и облити их миром доброга мириса¹⁰, и призва прота и све Светогорце на успомену преподобнога Симеона.

А кад су они дошли, и када је било навечерје празника, овај украси свету цркву сваким почастима и гроб преподобнога оца светога Симеона, прозирући, даном му благодаћу, да ће Христос прославити свога служитеља, који је истопио тело постом и уздржљивошћу и молитвама, да ће исахле кости излити превелику благодат, и да ће се обновити младост његова као и орла¹¹, и да ће облити свету цркву миром доброга мириса, и да ће чеда своја напунити неисказаним весељем, и да ће се догодити пророштво богоноснога кир Саве, које прорече: „Јер ти, дошавши у Свету Гору, јавићеш се као мироточац, подобан светоме Димитрију¹².“ А сада се то јавно догађа да сви виде₁₃. Јер овај свети од почетка обуздан божјом благодаћу, пун светога Духа, и имајући благодатни дар од Бога, не само да прозираше благодат која је у родитељу његову, но и у сваком човеку оно што је у њему, и прорицаше будуће. А богоносни хтеде да сви увиде божју благодат без порока.

А када је било свршено све вечерње славословље, и увевши прота у цркву, и узевши кључеве свете цркве, предаде их проту и гроб светога Симеона, рекавши: „Нека Бог вашим светим молитвама прослави преподобнога оца Симеона, а ту к вама нико да не уђе од моје братије, ни ја сам, док не будем зван вашим преподобијем¹⁴.“ И узевши прот кључеве свете цркве¹⁵ и предаде их своме ипоргу¹⁶. Ноћ приспе, и пошто су сви получили покој, а овај богоносац не заспа сву ноћ, вапијући ка Богу отаца својих, који шаље изворе у својим долинама¹⁷, да и овде молитвама Преподобнога пошаље своју пребогату благодат.

И када је приспело време бденија, уставши прот оде у цркву са свом братијом, и почеше појати бденије по чину и јутрење. А Христос, љубитељ Преподобнога, који га је венчао милошћу и милосрђима, и који га је прославио горе на небесима са анђелима и арханђелима и са свима силама небесним, и сав Бог горе на небесима и сав на земљи са људима, због превелике смерности Преподобнога и због топле љубави његове, Бог опет сиђе на земљу да га прослави са човечјим родовима, и посла своју пребогату благодат, и приспе Дух свети, по писању пророчком: Дахнуће Дух његов свети, и потећи ће воде¹⁸.

И потекоше извори без влаге, али из сухих костију и из тврдога камена мраморна потекоше благодатне воде, миро добромирисно, и добро миришући превеликим мирисима, испуни свети гроб, и обагри¹⁹ сву цркву Богом дарованом му благодаћу. А пре тога преподобним оцима, који су стојали на божјем славословљу, изли се дар пресветога Духа у срца свију који су ту стојали и, када је дошао свети Дух, испунише се душе свију благодаћу, и сви бише удивљени невидљивом благодаћу; и они који су стојали близу светог гроба, видевши извор који тече од светога гроба, ужаснувши се рекоше преподобном оцу проту Доментијану, званом Јерусалимиту²⁰, шта се догодило.

И дошавши прот и они који су с њим, видеше где таку извори превеликих божјих чудеса, пошто Бог прославља свога светога. И сви изумљени светим Духом једногласно ускликнуше: Кир елеисо²¹. И онај који испуњује све добротом, не испуни само гроб, но и земљу и креч и камење. где беше свети насликан на стени²², то све обогати својом богатом милошћу. А љубитељ његов Христос неизмерном милошћу заповеди и сухоме камену да источи добромирисно миро од ноге свете слике написане на стени, да и већом славом прослави свога угодника, према писаном: Свети који су на земљи, удиви Господ сву вољу своју на њима²³. И удивљени бише сви Светогорци, просветивши се божјом благодаћу, и молитвама Преподобнога облише се миром доброга мириса.

И позваше богоносног кир Саву, рекавши: „Дођи да видиш извор велике божје благодати, источени нам молитвама преподобнога оца и новога чудотворца и мироточца Симеона, који је јуче телом био с нама, и који нас данас опет духовно весели божаственом благодаћу.“ А богозрачни монах кир Сава притекавши, и видевши благодат пресветога Духа, прослави добротвора свога за ова добра која су се догодила на њему; и љубазним и слатким устима својима целова свету раку његову, и обли топлим сузама, као самога ликом гледајући душевним очима богоноснога учитеља и господина, чедољубивога оца и Богу привезанога друга, где свагда твори вољу љубимоме чеду своме и свој деци свога духовнога насада; и обливши се миром доброга мириса, вапијаше:

„Шта ћу узвратити Господу за све што даде мени²⁴ и родитељу моме, који га је прославио пред оба света, пред анђелима и људима? Ваистину су истинита уста божја, који брзо даје обећања своја онима који га љубе, и који испуњује прозбе свима који са вером моле, не само у оном веку, но и у овом, не превидевши ни мољења мене, слуте свога. Слава Богу који твори такова чудеса у последња лета у нашем роду²⁵.“

А који се нађоше болни и да имају нечисте духове, дотицањем гроба Светога и помазањем мира Светога постадоше здрави, од какве болести ко боловаше, сви примивши здравље, прославише Бога и светога угодника његова Симеона.

Сви преподобни и праведни оци, свети сабор пресвете Богородице Светогорске, видевши славу божју и чудеса Светога, која Бог сатвори са њиме, написаше га у ред светих великих преподобних отаца, још и чудотвораца, и поклонише му се као и свима светима и Богом прослављеноме на небу и на земљи²⁶. И свршивши свету божаствену литургију, сатворише празник светоме Симеону, новоме мироточцу, и приложише га ка светоме Симеону Богопримцу, да им се празнује заједнички празник у један дан²⁷.

И благословише богоноснога оца нашега кир Саву да му напише каноне и стихире и чудотворења његова, а он написав колико је могуће²⁸, и опет благослови нас, ученике своје, истим благословом²⁹. И после времена не разлучи се од свога учитеља, оставивши нам свој свети мир, и сам би од Бога узведен на висине.

У тај дан боголепни отац наш кир Сава сатвори велико славље у дому Пресвете Богородице, угостивши великом љубављу прота и све Светогорце, и одликова великим даровима све, од мала до велика, и обилно сатвори милостињу убогима више од ранијег обичаја, тако да у том часу није оставио ништа код себе, осим божје милости и молитве Светога, и тиме још би пребогат. И сви Светогорци сатворише тродневно славље у дому Пресвете Богородице, и прославивши Бога и његова светога угодника, светога Симеона, оца нашега, и благословивши се са богоносним кир Савом, вратише се свако у своје домове.

Избраник божји кир Сава остаде у дому Свете Богородице са богоносним својим оцем, са светим Симеоном, и примише вишу врлину, благословени и препрослављени бише од Бога светога и од небесних сила и од земаљских људи. Јер, ваистину, ветар господњи дува где хоће³⁰, као што по достојности духну свом силом својом и на ове богољупце, и све могуће сатвори им на небу и на земљи, и Богом бише сатворени велики светилници на небу и на земљи, још у телу равни анђелима и састрадалци мученицима, једино мислећи и на једно погледајући, нашавши један пут живота и изволевши своју заједницу, ваистину смрћу купише живот, оставивши све пропадљиво и примише непропадљиво, и јавише се саврсници апостолима и равностатељи преподобнима, обојица једнодушни у телу, обојица опет духовно сједињени, непрестано зборујући неразлучно.

А овај благословеник једини од рода свога поднесе све трудове и тежине за старост Преподобнога, једини за јединога трудећи се без престанка, једини стојећи пред јединим дан и ноћ, једини јединога раније управљајући ка небесним, једини јединоме опет узашиљући част и славу са земаљскима, једини са јединим прослави се изнад силе на небу и на земљи, и једини више од свега рода на земљи ниједан дан не сатвори своје воље, но сатвори вољу божју и свога родитеља, подобећи се Владици своме Христу, који није сатворио на земљи своје воље, на вољу Оца који га је послао³¹. Ради тога молитвама Преподобнога још на земљи прими превелику част и славу.

Напомене

1. Псалам (16, 8).
2. Псалам (80, 14).
3. Псалам (143, 10).
4. Псалам (51, 11).
5. Јеванђеље по Матеју (4, 17).
6. Друга књига Самуилова (22, 40).
7. Псалам (23, 4).
8. Псалам (27, 1).
9. Сава моли да се „обнове усахле кости“, тј. да из Немањиних костију потече миро, чиме ће његова светост бити јавно посведочена.
10. Миро доброга мириса, течност која на чудан начин истиче из моштију светаца и којом се саопштава сила св. Духа.
11. Према причи о орлу из Физиолога.
12. Упореди главу 3, примедба 8.
13. Ова реченица: А сада се то јавно догађа да сви виде, мада личи на каснију интерполацију, одличан је пример за Доментијанов начин писања. У овом одељку он прича како Сава прозире Немањино мироточење, које је већ раније прорекао, те стога врло добру нарацију о томе догађају прекида овом реченицом, која је констатација стања из каснијег времена, а потом похвалом Савином дару прорицања, датом му од Бога.
14. Преподобије, титула за свете монахе.
15. Сава не жели да се посумња како су он или неко од хиландарских монаха начинили превару са мироточењем.
16. Ипорг, помоћник, сарадник, потчињени.
17. Псалам (104, 10).
18. Псалам (147, 18).
19. Обагри, орумени, у преносном смислу: оплемени.
20. Из Пећког (Петроградског) рукописа; у Бечком само: Доментију.
21. Кир елеисо, Господи помилуј (грчки).
22. Стени, зиду.
23. Псалам (16, 3).
24. Псалам (116, 12).
25. Тј. у српском народу.
26. Према овом Доментијановом причању Немања (Симеон) је био канонизиран, тј. проглашен за свеца још тада, 13. фебруара 1201. године. Вероватније је да је то учињено касније, после преноса у Србију (по Драг. Костићу; в. дело цитирано у пр. 17, главе 7).
27. Симеон Богопримац, светац који се празнује 3. фебруара; легенда о њему у Јеванђељу Лукином (2, 25—35). Како је њему већ постојала Служба, то је нови светитељ. Уз то још и истога имена, њему приложен, то јест у његову Службу унете су песме, стихире, које се односе на новога свеца, Немању, те се тако добија за први мах неопходна Служба за прослављање новог светитеља истовремено са старим, док не буду састављени сви текстови потребни за самостално прослављање Немањино.
28. Каноне и стихире и чудотворења; канони и стихире су црквене песме у славу светитеља и улазе у његову Службу, а певају се на вечерњу и јутрењу; чудотворење је опис свечевог живота и чуда, то јест житије (стари словенски назив, према грчком βίος), хагиографија.
    Није утврђено да је овај Доментијанов податак тачан, тј. да је Сава тада добио налог од Светогорског сабора да напише дела неопходна за Немањин култ. Сава је ова дела написао, али касније; Немањин живот је описао у Студеничком типику, 1208. године, а Службу нешто касније. Ово Доментијаново причање је, очигледно, репродукција већ развијене легенде о Немањином мироточењу.
29. И опет благослови нас, ученике своје, истим благословом; овде Доментијан изричито тврди да је Савин ученик. Благосиљање истим благословом значи да је Сава ставио у задатак својим ученицима да и сами, по угледу на њега, пишу службе и житија. Тиме Доментијан жели да покаже да и ово његово дело које пише, пише у ствари по тој Савиној наредби, благослову. Међутим, тај благослов Сава је Доментијану и осталим ученицима дао не тада, 1201. године када је био млад и сам добио наводни налог од Светогораца него касније, када је био стар и када му је Доментијан био ученик. Доментијан се присећа оног што је било после момента који описује, али његовом начину писања нимало не смета да о томе на овом месту пише. То показује и следећа реченица у којој се о Сави говори као о већ мртвом. На тај начин и први део горње реченице: а он написа колико је могуће представља само констатацију догађаја из времена које се не мора поклапати са догађајем који се у овом поглављу описује.
30. Јеванђеље по Јовану (3, 8).
31. Јеванђеље по Јовану (5, 30).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33