Живот светога Саве

Поглавље 11

О презвитерству светога Саве и о преносу моштију преподобнога Симеона у Србију мољењем сина његова кир Стефана

И кад је богоносцу Сави стигло време и стигао у чин тога реда, посла му Бог милост своју и истину своју и просвећење своје; и би постављен ђаконом и попом од некога богоразумнога светитеља Николе, епископа јеришког¹. И када је провео много лета у Светој Гори, и после неког времена опет се сабраше три епископа: Никола јеришки и Михаил касандријски и Димитрије адрамерејски, служивши свету литургију у солунској митрополији, у Светој Софији са својим митрополитом Костадијем, а са њима и тај блажени кир Сава, и благословивши га, и сатворише га архимандрита, и дадоше му носити набедреницу и наруквице; а ово сатворише по самотрењу божјем и по свом грчком закону, да буде архијерејвелики жупан Стефан².

И док је он ту пребивао у дому Пресвете Богородице Хиландарске, и док је светим подвигом напредовао ка небесним, и управљао чеда своја на превелику благодат, написа љубими брат његов велики жупан Стефан³, који царује на престолу оца свога светога Симеона, ка богоносноме кир Сави, много љубазно и много молбено и много сузно:

„О љубазни души мојој, о преподобни оче наш Саво, послушај мољење моје и не презри гласа који ти шаљем из дубине срца мога. Учини с нама милост и пожуривши се, скупивши донеси добромирисне мошти светога и преподобнога оца нашега, и сам дођи, о богоносни, да се наше стачаство просвети доношењем његових светих моштију и твојим доласком. Јер када сте ви отишли од нас, оскврни се земља наша безакоњима нашима⁴ и постаде убијена крвљу и упадосмо у плен иноплеменика и непријатељи наши подражаше нас⁵, да не би ли се умилосрдио Владика наш Христос и пречиста његова Мати, молитвама тога светога и твојим, о преподобни, и сабрао нас од незнабожаца и од руке иноплеменика, и посетио наше немоћи и болести, и избавио нас од противних, заштитујући нас од сваког неугодног дела.“

А овај Преподобни не презре љубазнога мољења, но пожуривши се свељубазно, и скупивши мошти Светога, узе са собом христољубиве и преподобне, са преподобнима и изванредне чрнце Свете Горе на похвалу и благодарење Светога, и почеше путовати са светим у своје отачаство. И посла унапред писмо ка љубимом брату своме, овако му рекавши:

„Посланицу твоју примих са љубављу и не презрех твоје сузне молбе, но носим мошти твога светога господина које си желео, и сам идем с њима и са часним чрнцима Свете Горе, у којој изволи живети твој свети господин⁶ и са љубављу добро послуживши Господу своме и пречистој његовој Матери, нађе себи добар ред горе у пренебесној обитељи, и обогати Господом предано му стадо божаственим даровима од пребогатога Оца небеснога, хотећи га и после смрти сачувати. Због твоје добре вере и због топле љубави коју имаш ка њему⁷, ево иде к теби са победама небеским сила, хотећи победити силом Христовом и крсним оружјем све твоје непријатеље и ратне противнике од Бога даном му благодаћу⁸. Зато се, о љубимче, спремај на његово сретање.“

Богоносац овај, јеромонах Сава, свагда прозре Духом светим превелику благодат која ће засијати од моштију преподобнога му родитеља, а још и тога ради изабра изванредне мужеве Свете Горе и поведе са собом, да буду опет и тамо самовидци већих чудеса Преподобнога, да заједно, скупивши се народи западни и источни и начинивши један збор, прославе Бога који чини дивна и неисказана дела која прослављају свете своје, и са Давидом рећи ће сви: Ова слава је свима преподобнима његовим⁹.

Јер ови небески грађани одбацивши пропадљиву материју на земљи, још у телу бише сатворени равни анђелима, једномисаоно послуживши јеванђељу Христову, врста једнообразна, исте душе у два тела, имајући једну вољу да испуне хотење¹⁰ Оца и Сина и светога Духа, и да му предаду чеда свога отачаства, која су процвала разним цветовима, добром вером и чистотом богољубља, и да му спреме савршен народ, наоружан истинитим покајањем.

Обојица и после смрти непрестано неразлучни иђаху од истока ка западу, блистајући као две муње на истоку и носећи божаствену и незамислену сладост своме западном отачаству, идући од истока ка западу, као две Данице разумнога сунца, просветивши се зраком разумнога сунца, Христа истинитога Бога нашега, и као два светила и звезде сијајући божаственом светлошћу, хотећи просветити своје отачаство различним чудесима, један хотећи их облити миром доброга мириса, други пресветлим чудесима светитељског чудотворења¹¹.

Обојица обогативши се од пребогатога на истоку и у Светој Гори просветивши се пречудном благодаћу свога љубитеља Христа, и гредући опет на запад, хтели су тамо показати деци свога отачаства превелику благодат.

Обојица птице рајске, који су цвркућућим гласом у Светој Гори неумучним песмама прешли пут овога живота¹², и који су у Богу прешли стену варљивога живота и разрушили непријатељску средину града, истинити поборници Христови.

Обојица пустињски грађани, који су све горе и пећине оросили својим топлим сузама, и који опет хоће да оросе своје отачаство мирисима побожности и мирисима чудесним.

Обојица као две реке јеванђелских учења, које излазе од источнога раја¹³, хотећи напојити своје отачаство различним чудесима и преславним учењима.

Обојица духовни инструменти и богогласне свирале, назнаменане Духом светим, и који се јавише Владици своме као прекрасне китаре ради неумучног благословља и ради свога чистога живота и ради превелике смерности, један другога надмашујући, истинити пастири који се и после смрти неослабно брину за своје стадо, онај небесном помоћу, а овај божаственим и слатким учењем и духовним поспехом упућујући све у царство небесно, показујући собом сваки узор¹⁴, раздељени телима и сједињени Духом, још у животу обојица се уподобише мудроме купцу, и нашавши многоцени бисер, и продавши све своје имање, и тај купивши, и украсивши се тим небеским бисером¹⁵, Христом, удостојише се славе небесне, и хотећи просветити своје отачаство, и обогатити божанственим обиљем и украсити славом небесном.

Обојица земље доброплодне¹⁶, које су са вером примиле семе небеско, и уместиле у себе божаственим умиљењем, и напојивши га рошењем суза, хтели су да расплоде своје отачаство у сто трудова, саветници и саврсници апостола и састолници мученика, и равни патријарсима, заједно зборујући са анђелима, и љубими од арханђела, и прослављени од Бога, путоваху од истока ка западу, подобећи се небесним грађанима, светим апостолима, хотећи исповедити славу божју деце свога отачаства¹⁷.

А када је часни јеромонах кир Сава стигао са моштима Светога у своје отачаство, и још на крају земље своје срете га његов љубазни син, велики жупан кир Стефан са часним клиром царства свога¹⁸. И сатворивши обноћну молитву на том месту, са псалмима и песмама, појући за покој Светога, са топлим сузама, љубазни син његов са свом децом отачаства његова љубазно дотичући се и радошћу дршћући слатким устима целоваху и горким сузама кропљаху свете мошти свога доброга учитеља и господара, видевши ненадано где се печално изменило на велику радост, и испунише се сва чеда Светога недомислимом радошћу превеликога весеља, и тога дана сатворише богосаборно славље, двоструко веселећи се, духовно и телесно.

И богољубива чеда његова са славом и чашћу сатворише провођење Светога, по подобију првога Израиља; и ево други Израиљ би пренесен не од Египта но од Свете Горе¹⁹. И проведоше га његови синови са духовним песмама и са добромирисним кадионицама ка спремљеном му гробу код пресвете Богородице, Студеничке лавре, који сам себи спреми. И положише га у гробу часно, славећи Оца и Сина и светога Духа, и сада и увек²⁰.

А овај богољубац јеромонах кир Сава вазда непрестаним молитвеним гласовима вапијаше ка даваоцу милости, да опет овде пошаље обилну благодат ономе који је истопио тело постом и светим молитвама, часном угоднику Христову Симеону, и да обвесели чеда своја духовном радошћу, и Богом дарованом му благодаћу, и да их облије миром доброга мириса.

И док се он свагда без сна за то подвизавао, и просио милости са обе стране, од Бога и од светога, да обаспу милосрђем наследство своје, и да молитвама Преподобнога даду победу против сваких непријатеља и ратних противника, и када је прошло време до дана престављења Светога, приспе и дан самога престављења Светога²¹. И када се сабрала чеда његова и многи народ његове пастве на сатворење празника престављења Светога, и сатворивши обноћно стојање, и јутарња славословља сва бише свршена по чину.

А овај богоносац кир Сава јеромонах, који се од почетка више од свију трудио око старости Преподобнога, и био му посредник ка царству небесноме за његово спасење, а из младости својим доласком у Свету Гору недомислими и ужасни узор дао му за његово спасење, чудесно божје самотрење и немишљену радост ка томе у последње дане, но онај који од нечекања даје радост и од немоћи силу, на боље своје самотрење приведе кроза њ његова родитеља, да буде савршен отац отачаства свога, да Богом и молитвама светога кир Саве постане већи од отаца својих.

Ради тога и овај, имајући вишу смелост ка пребогатоме, божјом благодаћу богоизабраном богоносцу Симеону, више од свију не даде сна очима својима ни дремања обрвама својима²² док не види благодат јављену Богом послану на родитеља свога. И подвизавајући се у светим молитвама, и вапијући срдачним вапајем и сузним ридањем јединоме који зна срдачно, Господу своме, рече:

„Превечни цару херувима и творче анђела, и Боже пророка и апостола, и праведни чувару, и неизмерна милости грешницима, и спаситељу свију који притичу ка теби, и изворе милости, и даваоче свакога добра, и служитељу оних који те призивају истином, и који свима дајеш прошење различним даровима богате ти милости, који си од почетка дејствовао са нашим оцевима, и који си кроз њих показао страшна чудеса небројеном својом милошћу инеизмерном својом силом, Господе Исусе Христе, који си источио воду из тврдога камена жедном народу у пустињи²³, тим истим страшним именом твојим и неизмерном својом милошћу заповеди да дође пресвети твој Дух, и да обнови сухе кости ономе који је страдао ради тебе, и да источи добромирисно миро нама који љубимо твоје пресвето име. Јер овај, Господе, пострада ради тебе, и последова твојим светим речима, и показа пример твога смирења нама, који хоћемо да живимо по заповести јеванђеља твога. Да, твојим неиоказаним промислом, заповеди да се јави сила једносушне Тројице. Господе, који живиш у векове, и сада ти јеси. Господе Исусе Христе, подигни силу твоју²⁴, и приложи срца народа твога на твоје угођење. Чудесни Боже, јави своју чудесну благодат; Боже предобри, који се прослављаш у светлости светих, пошаљи пребогату милост своју од престола славе царства твога и прослави овога тобом назнаменанога од почетка, да поверује и овај твој народ²⁵, и да пођу за твојим светим заповестима.“

Док се он овако молио, премилостиви Бог, који не превиђа мољења својих молбеника који ка њему вапију дан и ноћ, не превиде ни овога, но га услиша обилним милосрђем. И тога дана, када је служио свету литургију, источи рака Светога добромирисно миро, чинећи чудесна исцељења свима болнима од разних страдања, и одгонећи болести бесних, не само једном, но и у све часове кипећи чудно миро своме отачаству, и сва чеда његова видевши прослављање Светога, прославише Бога у Тројици, који чини дивна и неисказана чудеса својим преподобнима, и многи умиливши се душама својима, повероваше Господу у чудесима Преподобнога, и последоваше Светоме ревнујући његову животу. И многи збор стече својим прослављењем, који и приведе Господу своме²⁶. И сада се догоди реч богооца Давида: Они који су са сузама сејали пожњеће са радошћу, а ходећи хођаху, рече, бацајући семена своја, а они који иду, доћи ће радошћу узимајући своје руковети²⁷.

Напомене

1. Нижи и средњи свештенички чин, ђакон и поп, Сава је добио од епископа из Јериса (данас село), који је на самој граници Св. Горе, вероватно у Хиландару, наскоро после Немањине смрти.
2. Архимандрит је монашко звање, старешина манастира виши од игумана неким спољашњим знацима, одликовањима, као што су: набедреница, четвороугаоно платно које виси о појасу и симболизује духовни мач, које је иначе знак епископски и наруквице, које означавају снагу а подсећају на везе на Христовим рукама, и носе их ђакон, поп и епископ. — Касандра је најзападније полуострво Халкидике, а Ардамери један крај у Халкидици. Митрополит (архиепископ) солунски, Константин Месопотамит, значајна личност овога времена, два пута је био на томе положају, пре и после доласка Латина. Не зна се кад је била ова свечаност; израз многа лета је шаблон; Сава је остао у Св. Гори, после Немањине смрти, осам година, што и сам каже.Архијереј, виши свештеник, епископ и др. Добивши одликовања која се дају епископима, Сава по Доментијану постаје архијереј. Црква свете Софије и данас је катедрала у Солуну.
3. Велики жупан Стефан, из рукописа Пећког; Стефан Првовенчани.
   Писмо говори о несрећама које је Србији донео сукоб Стефана и Вукана (1202—1203), в. пр. 3, гл. 10. код Саве, пр. 12; гл. 8. код Теодосија и главу 14. код Стефана у овим књигама. Писмо овде истоветно је са завршним делом код Стефана Првовенчаног, глава 14.
4. Трећа књига Мојсијева (18, 27).
5. Псалам (44, 15), нема код Даничића; подражати, поругати се.
6. Горњи пасус и овај пасус до ове речи, као и последња реченица овог пасуса су узети из главе 14. Првовенчаног.
7. Због твоје добре вере и због топле љубави коју имаш ка њему, формула коју Доментијан употребљава и у завршним записима овог дела, као и дела Живот светог Симеона.
8. Алузија на будуће Немањино учешће у Стефановим победама; види главе 16—20 код Првовенчаног.
9. Неутврђен цитат.
10. Од почетка Стефанова писма св. Сави до речи хотење текст је из Пећког рукописа јер га у Бечком (према коме је Даничићево издање) нема.
11. Односи се на каснија чуда која ће Сава учинити у Србији.
12. Птице рајске… упореди са одговарајућом сликом у Другој хиландарској повељи (од Стефана Првовенчаног) и у Животу св. Симеона од Саве (гл. 7).
13. Поређење са рајским рекама, којих има четири. Види пр. 8 за главу 1. Живота деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа.
14. Алузија на будуће Савино архиепископство, беседничку делатност и организацију цркве у Србији.
15. Царство небеско се пореди са мудрим трговцем који, нашавши скупоцени бисер, прода све имање да би тај бисер купио — у Јеванђељу по Матеју (13, 45—46).
16. Земље доброплодне, поређење са причом о сејачу и семену, „Јеванђеље по Матеју“ (13, 4—23).
17. Апостоли су путовали на разне стране да би ширили хришћанство; стога се Симеон и Сава пореде сада са њима јер одлазе да шире славу божју деци свога отачаства. Цела похвала широко развија омиљен Доментијанов контраст Исток — Запад.
18. Сава је дошао у Србију 1208. и састао се са Стефаном у Хвосну. Поред разлога који се овде наводе, на Савину одлуку да се са очевим телом врати у Србију свакако је веома много утицала несигурност која је у Светој Гори завладала откад је (1204) пао Цариград и основано Латинско царство.
19. Пренос Немањин се пореди са преносом Јаковљевог тела из Мисира у земљу обећану, Прва књига Мојсијева (гл. 50). Како је Јаков од Бога назван Израиљ, то је Немања други Израиљ.
20. Последња реченица узета из Првовенчаног, гл. 14.
21. Тј. годишњица Немањине смрти, 13. фебруар.
22. Не даде сна очима својима ни дремања обрвама својима, Псалам (132, 4).
23. Мојсије је ударио штапом у брдо Хорив и из њега је потекла свежа вода којом је израиљски народ утолио жеђ у Синајској пустињи, Друга књига Мојсијева (17 глава).
24. Подигни силу твоју, Псалам (80, 2).
25. Тј. да поверују Срби. Да ли у Бога или само у Немањино чудотворство?
26. Многи су следили Немањин пример и то је „збор“ који он „приводи“ Богу.
27. Псалам (.126, 5—6).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33