Живот светога Саве

Поглавље 12

Поученије светога Саве ка свему сабору његова отачаства о преподобном Симеону¹

А богоносни чудесни јеромонах кир Сава видећи на родитељу својем богодатно извршење речи својих, које и од почетка назнаменаше књижним писањем пророкујући о њему, и узашиљући славу своме добротвору, и веселећи се духовном радошћу, испуни се Богом дарованом му благодаћу, и отворивши богоглагољива уста своја ка добросродију своме² и ка часним чрнцима и ка благоверном народу отачаства свога, упућујући их на предлежећа добра, и поучаваше их прилажући причу о преподобном Симеону, оцу своме, рекавши:

Браћо и оци, и децо, слушајте добро, и разумејте благодат јављену нам Господом нашим Исусом Христом и овим господином нашим који је приступио ка Господу и заволео га, по јеванђелској заповести реченој од самога Господа: Ко љуби Господа свим срцем својим и свом душом својом и свим самислом својим и свима чувствима својима, гледа његове заповести³. Да, ваистину, овај преподобни отац наш тако заволи Бога и усрдно му последова, да ниједној од светих заповести његових не даде да падне на земљу, но све примивши у свој свети ум и у душевна своја недра, и написавши на својем срдачном олтару, истинито потече за његовим светим заповестима, све творећи и све испуњујући, тако текући без слабљења до свога краја, да је хтео одати част а и коначној речи господњој: ко претрпи до краја биће спасен⁴, као што сте и многи од вас самовидци почетка његова течења, и истим својим очима видите крај његов украшен превеликим чудесима. И за толико љубазно му течење, удостоји га Владика цар небесни, да је и сретник био његових светих, и да са њима неразлучно зборује у бесконачне векове, још нам и чудеса показа кроз њега, да болнима даје здравље, и бесове изгони и после смрти.

Да, и ви, браћо љубима и чеда овога светога учитеља вашега, који вам је показао добар пример ради вашега спасења, последујте пастиру своме добрим подвигом и чистом вером и преочишћеним душама и нескврним телима и непорочним умовима и просвећеним савестима, свугда носећи чисту мисао у својим душама, свагда спремни ка сваком богољубљу, чистећи се од сваког греха, а изобилујући у сваком добром делу⁵, држећи здраву веру, и Бога свега, неба и земље, свагда молећи и славећи и благодарећи, и преузносећи га хвалама и песмама духовним, смирујући се сами умовима својима, припадајући к њему и клањајући му се свагда без сумњања, и уздржавајући се свагда од свакога зла, брзо и чисто и успешно управљајући свој живот на савршење његових светих заповести, бринући се, сећајући се речи речене од Господа нашега:

Заиста вам кажем, сваки који верује у мене, неће умрети у векове, и на суд неће доћи, но ће прећи од смрти у живот⁶. Но још рече: Ускрснућу вас на живот вечни, и тела ваша опет ћу оживети, и душе ваше опет ће ући у скровишта срдаца ваших, и бићете опет као и оно што је прво било, још и много боље од тога. Јер није, рече, то смрт умрети телом без греха и опет оживети у време суда и у страшни дан другога доласка Христова; но смрт је, рече Господ, ако не послушате речи моје, и не поверујете ономе који ме је послао⁷. Заиста вам кажем, у гресима вашим умрећете⁸, и никуда нећете прећи смртне преграде, но ћете на векове умрети живи телима, имајући живе душе своје у себи, и бићете предани вечној муци, и овде сами, уморивши се гресима, нећете умрети на векове, но са гресима вашима у векове без краја бићете мучени. А када, рече, устану верне слуге моје, који су учинили добра дела вером мојом и послушањем моје речи, прећи ће, рече, од смрти у живот и у вечно живљење⁹, и прославићу их мојом славом, и у бесконачне векове веселиће се са свима силама небесним.

Као што прослави и овога господина нашега пре онога великога дана, на извештење нам неизмерне милости његове прострте пред нама. Да, и ми се, браћо, пожуримо да му последујемо, да нас Господ Бог прослави са њиме у онај велики дан праведног награђивања, јер њему припада свака слава, и част и поклањање, Оцу и Сину и светоме Духу, и сада и увек.

А празноваше двоструки празник Светоме, и примивши свако духовно и телесно весеље, и обогативши се небесним даровима, и молитвама Преподобнога обливши се миром доброга мириса, и примивши благослове од богоноснога кир Саве, вратише се свако својим кућама, славећи Оца и Сина и светога Духа, сада и увек. Ова два брата телом и духом сарадници и благословом светога Симеона, оца њихова, још из рана многољубазни, и један другога желећи више од злата и драгоценог камена: овај богоносац, пустињско израштење, требоваше повратка у пустињу, желећи својих вршњака, са којима је Богом васпитан и њиховим молитвама удостојен велике благодати и благословом јединороднога Сина божјега, а овај, опет, богоизабрано семе, салрестолник отачаству својему, имајући неугасиму љубав ка његовој светињи, и не могавши сатрпети његова разлучења, не даваше да се са њиме растане¹⁰.

И док су они гако живели у великој љубави, и док се Христос, љубитељ њихов, настањивао међу њима, и Дух свети почиваше у пресветим душама њиховим, сви непријатељи отачаства њихова, видљиви и невидљиви, падаху под његове ноге молитвама и благосиљањем њихова преподобнога оца¹¹.

А свете цркве утврђиване првим миром и тишином, славослављаху Бога у свакој тишини, поучаване од подвигоположника, богоносног кир Саве, и у свему добро успеваху у божаственим службама и у духовним песмама, славословећи небескога добротвора, стројитеља света. И друге свете цркве зидаху се у великој слави божјој, заповешћу боголепнога кир Саве и љубазнога брата његова, који је царевао на престолу славе његове. И сва земља отачаства њихова испуни се благодаћу Христовом доласком светих богоносаца од Свете Горе, и благодат божја блисташе свуда, кудгод је ишао свети Сава. Јер сама истина, Христос са Оцем и светим Духом, сатворише светолепну обитељ у њему, уподобивши свету душу његову Аврамовој кућици на истинито покојиште трисветој и животворећој Тројици¹².

И када хођаше откуда доћи у манастир ка пресветој Богородици и ка преподобном оцу своме светоме Симеону¹³, пре тога доласка долазаше велика благодат светога Духа и испуњаваше сав манастир несхватљивим угодним мирисом, и сви који су у манастиру, удививши се пречудном благодаћу, познаваху долазак Преосвећенога још пре његова виђења, не само једини манастир, но и горе и хумке и поља сва се испуњаваху божаственим весељем, и свекрасна и богохвална песма певаше се Господу на сваком месту, најчаснија и највиша славословљаше се не само у светим црквама, но и од свих људи малих и великих заповешћу тих богољубаца и поуком преподобнога оца кир Саве.

Велико благоверије расташе, и множаше се велики број христољубивих људи, и сви цветаху добром вером и богољубљем, завидећи један другоме подвизаваху се на свако дело божје. И као што у време доласка господњег сва земља и сва царства беху пуна весеља и радости, и цветаху сваким весељем, и сав род људски имађаше дужину живота и пространство у свему, такође у дане светога Симеона и овога самога, када остави родитеље своје и отиде у Свету Гору, Бог беше уздигао њихово царство свемоћном силом, хотећи прославити угоднике своје, и са њиме привести у царство небесно сабор оних који га љубе. И као што онда, тако и сада све беше пуно обиљем свега и множине рода људскога, ради њега горе и брда и удоља беху испуњена сваким весељем и радошћу, да би се видела слава божја, слава онога који прославља свете своје различним чудесима, исцељујући болне, и изгонећи бесове, да би се прослављањем ових на све начине народ привео Богу, и да би се покајањем вратили истинитом животу, и познали свога створитеља, те да поверовавши његовој речи буду наследници бесконачнога живота.

А овај Преподобни све чињаше по вољи Оца небеснога, што од почетка беше видео да отац чини, и њему последујући свако дело божје у Богу почињаше, и Бог му савршење даваше; јер Владика његов Христос виноградом именова Израиљ, преносећи га из Египта; а овај ученик Владике свога не из Египта, но од Свете Горе, избрања пресвете Богородице која благословом небеснога Оца зачевши и родивши Господа свему, и Богом обогативши, назва се богоблагодатна, саопштница јединосушној Тројици, уместивши у своју утробу део божанства, и имајући сваку вољу божју, и овога изабра себи, раније изабрана Богом још из утробе материне; није био продан од браће у Египат као Јосиф¹⁵, но приведен од српске земље у Свету Гору самим Богом у извољење пресвете Богородице, и њезиним молитвама из нес авши истинити виноград, Христа истинитога Бога и његову пречисту веру, свему отачаству својему, њоме обогати све оне који веома љубе Бога а највише своје отачаство, да се испуни реч Христова: Јер биће, рече, последњи први, и први последњи¹⁵.

Напомене

1. У Пећком рукопису овај се наслов налази иза овога пасуса, испред са̂ме Савине беседе.
2. Добросродије, односи се свакако на брата Стефана или родбину у целини.
3. Јеванђеље по Матеју (22, 37).
4. Јеванђеље по Матеју (10, 22) и Јеванђеље по Марку (13, 13).
5. Посланица Колошанима (1, 10).
6. Јеванђеље по Јовану (5, 24).
7. Јеванђеље по Јовану (5, 24).
8. Јеванђеље по Јовану (8, 24).
9. Јеванђеље по Јовану (5, 24).
10. Тј. Сава, који је одрастао у Св. Гори, те стога израштење пустињско, желео је да се врати у Свету Гору, а Стефан, сапрестолник Немањин, није то дозвољавао, што очигледно треба да прикаже Савину скромност и жељу за аскетским животом. Стефан је богоизабрано семе јер је од оца-свеца, тј. вољом више силе, одабран да буде настављач лозе Немањића.
11. Доментијан се и даље држи дела Стефана Првовенчаног Живот св. Симеуна, али је изостављао чуда која се тамо приписују Симеуну јер говори о Сави. Стога само овом једном реченицом прелази догађаје из 1214. године о којима код Стефана говори глава 16.
12. Аврамова кућица, дноси се на шатор у коме је Аврам живео; у њој је примио Бога у облику Тројице и угостио; прича о томе у Првој књизи Мојсијевој, глава 18.
13. Тј. ка Студеници и Немањином гробу у њој.
14. Упореди пр. 19, глава 11, и пр. 40, глава 3.
15. Јеванђеље по Матеју (19, 30) и Јеванђеље по Марку (10, 31).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33