Живот светога Саве

Поглавље 13

О игуманству преподобнога Саве у дому свете Богородице Студеничке и о чудотворењу његову

Када је овај богоносац непрестано неодступно желео у Свету Гору, у обитељ Пресвете Богородице, да и живот тамо сконча, и када га је умолио богољубни брат, благоверни сапрестолник светога Симеона, извољеник кир Стефан, да не отиде од отачаства својега, Преподобни учини вољу љубимоме, а непрестано горећи Духом светим, и све часове дневне и ноћне идући за Господом, и имајући на срцу своме написана сва страдања његова, послуша љубимога брата. Умоливши Преподобнога, да буде игуман у дому Свете Богородице Студеничке, по речи Христовој ка Хананејци: да се прво деца насите¹ и овај богољубац хтеде да Преподобни прво насити децу своју ненаситне хране анђелских учења, и да ту најбољи основ положи, хтеде да постану превелики светилници подобни томе самоме, а уз то и свима преподобнима.

За колико остаде ту, не преста учећи дан и ноћ, све утврђујући у страху божјем и казујући, показујући сам собом узоре врлине, избирајући боље богоразумље и све предлажући деци свога отачаства, и водећи ка богољубљу, а одгонећи превару болести која уништава душу, хотећи по божјој вољи све уместити у царство небеско. А он сам благословен Богом и његовом пречистом матером, још у Светој Гори сатворен архимандритом, и становањем Преподобнога ту назва се архимандритом игуманом свете Богородице студеничке лавре. Јер ваистину Богом би наречена архимандрија, од које и овај богољубац основа велику архиепископију, дом Спасов, звану Житчу², коју почевши и саврши са благоверним братом својим, великим жупаном кир Стефаном.

И друге свете цркве у свима изабраним местима почевши и сврши, и старе утврди, а нове сазда и све постави на сваком добром закону, и пренесе сваки узор Свете Горе у своје отачаство киновијама, игуманијама, сихастиријама³, свагда имајући у срцу своме онога који се поје светим Духом у устима праведних, и његовом силом све приведе на побожност. Подобећи се Владици своме Христу, који је украсио небо звездама, по истом чину он украси своје отачаство сваком добром вером и светим црквама, поља и удоља и брда, а где не стиже сатворити цркве, ту постави крст, да се на сваком месту прославља име божје, по речи богооца Давида: На сваком месту владавине његове⁴, и да сви благоверни видећи свето знамење у све часове распињу вољу своју распетоме на њему Христу, истинитом Богу нашем.

Свељубазна браћа пребиваху преизобилујући у свакој божјој благодати, и цео народ Богу узшиљаше свехвално благодарење, колико беху страдања и напасти претрпели од плењења иноплеменика, од глади и сваке пагубе навођењем старога свегубитеља ђавола, погубника рода људскога од почетка; јер беше подигао рат међу браћом, Вуканом, старијим сином светога Симеона, и кир Стефаном, а доласком истинитих пастира од Свете Горе добише смирење не само ови, но и сви градови и све земље њихова отачаства⁵. Јер, вођени Духом светим и силом божјом, не дадоше да се видљиви и невидљиви непријатељ дотакне стада њихова. Јер онај преподобни чудотворац побеђиваше невидљиве непријатеље, а овога богоносца кир Саву шиљаше на видљиве, оружајући га невидљивом силом и спремајући за борбу Духом светим, што постаде и јавно видимо.

Чудо светога⁶. Нађе се неки Стрез⁷ од бугарске стране, и уз то усхрањен од тога сапрестолника светога Симеона, великога жупана кир Стефана, и за његову велику љубав и за сва добра, која сатвори ка њему, одметнувши се од њега и згазивши заповест божју и јеванђелско братотворење, уздиже против њега велику борбу, хотећи ослабити његово отачаство, као што и отац његов, ђаво, отпадник од почетка, постаде борбени непријатељ против рода људскога.

Јер тај се узнесе сам својом вољом и узвеличи ум свој веома, и поче се упоређивати Господу нашем Исусу Христу, и рече у себи: Поставићу престо мој на облацима, и бићу подобан Вишњему⁸. И разгордивши се веома, и иступи из чина анђелскога, и светлост божја би одузета од њега, и испаде с небеса сам због грехова својих, и многи анђели, који беху око њега, последоваху гордости његовој. По истом начину, и тај ђавољи син подиже борбу на отачаство Светога, пошто је сабрао тушту и тму сваких народа, на погубљење отачаства његова.

А овај богољубиви, богочастиви сапрестолник свога отачаства по предању очеву, васпитан у доброј вери, и савршен у побожности, никада се није уздао у своју силу но у силу Бога отачаскога, коме испрва би предан од светог оца свога, његовом заповешћу, по речи господњој, помисао и сву печал своју пред њим јављаше и к њему свагда вапијаше:

„О Господе Исусе Христе, Сине божји, Ти си сила моја и крепост и снага отачаству мојему, и ти видиш беду моју и ђаволску завист, коју има против мене мој ратни непријатељ. Да, ти сило моја и помоћниче мој, избавитељу мој, сатвори по својој вољи, што хоће твоја неизмерна милост.“

И умоливши богоноснога оца, јеромонаха кир Саву, посла га ка овоме који је био свиреп својим безумљем, рекавши да му напомене све раније речено на светом јеванђељу о братотворењу и о завештању заклетве пред Богом.

А овај богоносац послушавши брата свога оде к њему; и напомену му све раније речено пред Богом, и поучи га многим богословљем, како Бог хоће да се сви спасу и да дођу у истинити разум⁹, и да се он одврати од гнева јарости своје, и да се измени ка првој љубави. А отац његов, ђаво, ражегавши га великом жестосрдношћу, сатвори његов врат непокоривим, да преступи реч светога јеванђеља и да испадне од светлости божје и да се приложи ка својим оцима лишеним светлости божје, и да се у тамним местима и у сенци смртној настани са оцем његовим ђаволом, и да буде лишен и истините светлости оба живота, као што и би. А Преподобни, видевши његову несмерну вољу и погледавши на небо, показа му свевидеће очи божје и рече: „Онај који живи у висинама и који погледа на смирене¹⁰, Бог отаца наших, нека убрзо сатвори одмазду своју међу нама и вама.“

И тако отиде од њега победивши га силом божјом, као што раније Мојсије, велики боговидац, победи безбожнога Амалика. А овај други богољубац борећи се силом љубитеља свога Христа по отачаству својем и молитвом својом победи непријатеља свога, подобећи се оном великом боговидцу, који се вратио са горе победивши Амалика, само тиме што је насликао крсно знамење, а овај други боговидац наоружан крсном силом и имајући у срцу своме и души својој самога на крсту распетога, и у рукама својим држећи непобедно оружје, оштрицу мача силом божјом изоштрену са обе стране, која раздељује до мозгова и до чланака, и њоме победи непријатеље своје¹¹.

После вечере се растаде с њим. И у тај час стаде на молитву, узвевши очи своје на висину небесну, завапи ка Богу отаца својих, подигавши преподобне руке на вишњему, један јединоме молећи се и један јединоме јављајући печал своју, зовући из дубине срца:

Боже, страшни и дивни, и неизречени цару Израиљев, који седиш на херувимима и почиваш на серафимима, који си предао силу избраноме слузи твоме Мојсију против Амалика, и који си такође помогао своме кроткоме Давиду против Голијата¹², пошаљи овде своју неизмерну милост и твоју невидљиву силу, и расточи безбројне непријатеље наше, да разумеју, ваистину, да си ти Бог, и да уздајући се у те одолемо молитвама пречисте ти матере, увек девојке Марије, и светога угодника твога Симеона, који нам је показао да сазнамо тебе, истинити живот. Његовим молитвама погледај на ме, слугу твога, који вапије ка безмерној пучини твога милосрђа.

Види Владико насиље оних који војују на народ твој, који љуби твоје велелепно име. И не обличи нас јарошћу твојом, нити нас казни гневом твојим, но сатвори са слугом твојим по твојој милости, и сатвори са мном знамење на добро, да увиде они који ме мрзе, и да се постиде, јер ти ми, Господе, поможе и утешио си ме; и суди, Господе, онима који су ме опколили, и бори се са онима који се боре са мном¹³ да разумеју да си ти са мном, и жезао силе твоје пошаљи с висине, Господе, и мишицом силе твоје расточи горде мисли срдаца њихових¹⁴. И узми оружје и штит, и стани у помоћ моју, потегни оружје и затвори пут онима који ме гоне; и да буду као прах лицем ветра, и анђео твој, Господе, нека им досађује; и нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео твој нека их гони¹⁵.

И у име твоје, Господе, погнаћу непријатеље моје, и стићи ћу их; и уздајући се у те нећу се вратити док не скончају, и сатрћу их силом твојом, и неће имати моћи да поступе на моје отачаство. И посла Бог милост своју и истину своју, и исмеја оне који ме газе, и избави вазљубљене своје, и услиша ме, и спасе ме десницом својом.

И сврши молитву, и рече: Амин.

И разумеде Духом да је Господ близу свих који га призивају истином, и сатвориће вољу онима које га се боје¹⁶, и очи господње су на праведнике, и уши његове послушаће њихову молитву, а лице господње је на оне који чине зло, да истреби са земље њихову успомену¹⁷, као што и ту јавно би. А овај Свети, провидећи Духом светим оно што ће бити, и те ноћи брзо се врати у своје отачаство, не јавно, но као тајно, радошћу радујући се због непобедне силе божје, други боговидац Мојсије победивши крсном силом непријатеља свога другога Амалика.

И те ноћи прободе га¹⁸ анђео божји невидљивим копљем, као што пре свети Димитрије прободе цара Јована, рођака његова, и злом смрћу умори га, као и Свети овога, бранећи своје отачаство¹⁹. И док је још зајутра дисао, разумеде своју рану, откуда му се нађе, пошто није хтео благослова праведникова и удаљи се од њега. И посла журно на стан Преподобнога, да се дошавши помоли за њ. А они отидоше и не нађоше га, брзо вратише се натраг, и јавише све што се догодило са Преподобним. И горком смрћу наједанпут брзо издахну, и од својих изабраних мртав наг би избачен на поругу свима. У један час све нестаде, изиђе дух његов, и врати се у земљу своју, и у тај дан погибоше све мисли његове²⁰.

И овај свети се назва блажен муж, коме Бог Јаковљев постаде помоћник. И у тај дан догоди нам се реч светопевца Давида: Ови у оружју на коњима и на колима, а ми ћемо призвати име Бога нашега: и ти сапети бише и падоше и развејани бише као прах пред лицем ветра, по речи светога, а ми устадосмо и прави бисмо²¹, славећи и благодарећи ослободитеља душа наших, Оца и Сина и светога Духа, и сада и увек.

А све непријатељске победе угаснуше силом божјом, и мир божји и тишина процвета у отачаству Преподобнога. И пошто су свељубазна браћа живела у велико љубави, у тишини мирно, и док се цео народ њихова отачаства у свему добро веселио на многа лета, а опет после тих година многи цареви подигоше борбу на њихово отачаство. А силом божјом и молитвама Светога не могоше сатворити никакве пакости, но Бог још више прослави слуге своје великим чудотворењем. Док је Преподобни ходио са љубазним својим братом, молитвама преподобнога Симеона оца њихова Бог им показа велика чудеса у свима ратовима, помажући верноме слузи своме, сапрестолнику отачаства свога²².

Чудо о подизању раслабљенога²³. А једном, када је он био у дому Спасову, у месту званом Житча, и ту беше неки човек, сав ослабљен рукама и ногама, тако да није могао право стати. Овога прими Преподобни, ваистину ученик Христов, подобећи се Владици своме, који је рекао: који верује у мене и дела која ја чиним и он ће сатворити, а уз то и већа од ових²⁴. Владика његов Христос речју подиже у овчијој купци раслабљенога који је лежао тридесет осам година²⁵; а врховни Петар апостол подиже раслабљенога Јенеја²⁶; а овај Преподобни, други апостол, имајући силу истога Владике, молитвом подиже раслабљенога који је лежао од многих година, по речима светих отаца светогорских: „Јер могаше — рече — и мртве васкрсавати, али се уклањаше због своје велике смерности²⁷“.

Узевши раслабљенога унесе га у свету цркву, и преко целе ноћи остаде на молитви, просећи помоћи с висине. И нико није био с њима у цркви, само он сам и раслабљени, који је лежао пред иконом Христовом. И сатвори многе молитве ка вишњему даваоцу милости, прво за себе, као што Павле каже: сваки архијереј приносећи жртве прво за себе, а потом и за људска незнања²⁸; и у подвигу прилежно стојећи, сав онебесивши се душом светлом, и богомисаоним умом прозре седмосветла небеса, са топлим сузама зовући из дубине душе, подигавши своје преподобне руке на небесну висину, молећи се говораше:

„Саваоте Боже, неразоримо основање, и праведно сунце, непомични камену, крепка сило, жезле непресечни, превечни изворе и путе истинитога спасења, и обручниче истините славе, неисцрпима храно наследна, почетку будућих добара, пун добра и у десницама и левицама, који си дао благодат своју људима да знају тебе, истинитога Бога. Јер ти милујеш и спасаваш својом вољом и премногим милосрђима својима, хотећи да се спасе сваки човек и да дође у разум истине²⁹. И ти, Господе Исусе Христе, сине Бога живога, који живиш у висинама са јединосушним и јединородним ти оцем и са светим и добрим и животворећим ти Духом, који си у старини речју подигао раслабљенога који лежи на одру, и сина удовичина ношена на погреб, и који си прокажене речју очистио, и који си страшним и свемогућим и милосрдним гласом четверодневнога Лазара истргао из чељусти ада³⁰; ти сада свевидећим твојим оком и овде погледај са своје неизмерне висине, и услишај молитву слуге твога који се узда у те, и дођи твојом невидљивом силом, који си згазио кључеве ада, и растргао неизказаним и неизмерним милосрђем болезни самртне, дођи и овде на овога раслабљенога, и ослободи од болезни која га држи, и растргни свезе болова греховних, и обнови своје створење, да сви људи твоји разумеју неизмерну силу твоју и бесконачну милост твоју и да се кроз све слави пресвето и велелепно име Оца и Сина и светога Духа, сада и увек и у векове.“

И кад је била свршена молитва, а ослабљени као од сна скочивши, и хођаше, узашиљући славу Богу и преподобном угоднику његову, јеромонаху кир Сави, новоме чудотворцу, који га је простио својом светом речју, који још на земљи има небесну власт од Владике свога Христа везати и разрешавати грехе на земљи.

Напомене

1. Да се прво деца насите, Христове речи из приче о Сирофиничанки у Јеванђељу по Марку (7, 27). У истој таквој причи у Јеванђељу по Матеју (15.21—28) жена је Хананејка, као и овде, али су Христове речи: није добро узети од деце хлеб. Ово је један од примера Доментијановог цитирања Светог писма напамет.
   Христос овим речима одговара жени паганки, која га моли да излечи њену кћер од злог духа, јер је послат Јеврејима, божјој деци. Стефан, дакле, сматра да је Савина дужност да делује најпре међу својом децом, тј. у Србији.
2. Жича, Житча, задужбина Стефана Првовенчаног, сазидана је око 1220. године (тад је датирана Жичка повеља). Она је била прво седиште српске архиепископије. Сава је постао игуман у Студеници одмах по свом доласку у Србију, 1208. године.
3. Сваки узор Свете Горе односи се, можда, на светогорску ученост коју је Сава преносио у Србију, али вероватније на организацију живота монашког у киновијама, манастирима са општежићем, заједничким животом, и сихастиријама, усамљеничким ћелијама. Сава је у Хиландару урадио Хиландарски типик, 1199. године, а у Србији га је прилагодио за Студеницу. То је Студенички типик, који садржи и Живот св. Симеона, писан свакако већ 1208. године.
   На сат хода од Студенице, у планини, налази се Испосница св. Саве и верује се да ју је саградио сам Сава. Могуће је да је за њу прилагодио Карејски типик.
4. Псалам (103, 22).
5. Из Пећког рукописа који је шири.
6. У Пећком рукопису: Чудо прво.
7. Стрез. О њему говори Првовенчани у глави 17, који Доментијану и служи као извор, и Теодосије у глави 11 (види и прим. 5. тамо).
8. Књига пророка Исаије (14, 13).
9. Прва посланица Тимотеју (2, 4).
10. Псалам (113, 5—6).
11. Мојсије је победио Амалика, тј. племе амаличанско, тако што је за време борбе, коју је са њима водио израиљски народ са Исусом Навином као вођом, на врху Синајске горе Хорив држао руке подигнуте увис ка Богу; када би их преморен спуштао превлађивали су Амаличани, те су му стога други придржавали руке; Друга књига Мојсијева, глава 17, 8—16. Није, дакле, тачно да је побеђивао крсним знамењем, како каже Доментијан. Оштрица мача се вероватно односи на Савино одликовање које симболише духовни мач, види пр. 2, гл. 11. Сава се код Доментијана често пореди са Мојсијем: обојица утврђују веру у своме народу, обојица су боговидци, видели су Бога на истом месту, на гори Синајској.
12. Давид против Голијата, алузија на библијску причу о неравноправној борби јеврејског пастирчета Давида са страшним филистејским џином Голијатом, Прва књига Самуилова, глава 17.
13. Цитирани су Псалми (6, 1 или 38, 1; 119, 124; 86, 17; 35, 1).
14. Према Псалму (110, 2) и Јеванђељу по Луци (1, 51).
15. Псалам (35, 2—3 и 5—6).
16. Псалам (145, 18).
17. Псалам (34, 15—16).
18. Тј. Стреза.
19. Бугарски цар Калојован умро је изненада за време опсаде Солуна 1207. године и то се приписивало чудотворном деловању св. Димитрија.
20. Псалам (146, 4). Код Првовенчаног ово чудо је дело Симеоново, он чак прободе Стреза, а Сава је поменут. Доментијан, пак, чудо приписује Сави, иако је грађу за њега узео из Првовенчаног.
21. Псалми (20, 7—8; 1—4; 20, 8).
22. Односи се на напад Михаила Драчког (о чему код Првовенчаног, глава 18), који је био 1215. године. Према томе, не ради се о многим царевима нити о многим годинама, јер је догађај са Стрезом био претходне, 1214. године. То је шаблон који Доментијан увек употребљава. Како је ово чудо дело св. Симеона, Доментијан о њему не говори детаљно, али не пропушта да и овом приликом помене молитве Светога тј. Савине, мада о томе ничег нема у његовом извору, Првовенчаном.
23. У Пећком рукопису наслов: Чудо друго Светога.
24. Јеванђеље по Јовану (14, 12).
25. Прича о Христовом чуду у бањи код Овчијих врата у Јерусалиму, Јеванђеље по Јовану 5, 1—17.
26. Прича из Дела апостолских (9, 32—35).
27. Види пр. 7, гл. 9.
28. Посланица Јеврејима (7, 27).
29. Прва посланица Тимотеју (2, 4).
30. Јеванђеоске приче о Христовим чудима: о оздрављењу узетог, Јеванђеље по Матеју (9, 1—8), Јеванђеље по Марку (2, 3—12) и Јеванђеље по Луци (5, 17—26); о ускрсавању сина удовичина, Јеванђеље по Луци (7, 11—15); о очишћењу губаваца, Јеванђеље по Матеју (8, 1—4), Јеванђеље по Марку (1, 40—45), Јеванђеље по Луци (5, 12—16 и 17, 12—18); о ускрсавању четвородневног Лазара, Јеванђеље по Јовану (11, 1—44). И ово чудо је узето из Првовенчаног глава 15, али се тамо дешава у Студеници, на гробу св. Симеона, где Сава полаже раслабљеног, Симеоновом помоћу, уз Савине молитве.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33