Живот светога Саве

Поглавље 14

О враћању богоносца Саве у Свету Гору

Оставши много времена у дому Свете Богородице¹, настањујући се у богомисаоним виђењима са богоносним својим оцем светим Симеоном, који и после смрти непрестано има једну вољу, борећи се за стадо своје, и силом светога Духа помажући извољнику божјем и својему љубимцу, благоверному богољупцу кир Стефану, и беху три светила богом изабрана на чување народа свога. А на једном од њих догоди се реч пророка Авакума, коју рече: Када се приближе лета, познаће те и када дође време, јавићеш се². И дође Богом послано време, и Бог подиже суд на победу, и поведе свога слугу, хотећи га прославити већом чашћу³. И поставивши ту игумана уместо себе, и предавши му Богом поверено стадо, и сам помоливши се пресветој Богородитељници, и помазавши се благословом Преподобнога, и обичном љубављу целова његову свету раку, и благослови народ свога отачаства, и пошто брат његов није хтео, и против његове воље одлучи се од њега⁴.

Поновно враћање Преподобнога у Свету Гору. И опет се врати у обична пребивалишта, у села свете Богородице, у Свету Гору, непрестано вођен светим Духом. И дошавши у Свету Гору, сатвори радост свима преподобнима и праведнима, и по првом обичају био је свима све, милујући убоге, дајући преподобнима части, све тешећи богатом благодаћу, свагда имајући у богољубивој десници својој неисцрпан извор, свагда сејући семе божаствено, по заповести Оца небеснога: да не разуме левица дела деснице⁵, но све чинећи тајно ономе који види тајне, дању и ноћу посећујући убоге, и богато испуњујући њихове ризнице, чекајући награде од пребогатога Оца небеснога. И док је он пребивао у Светој Гори много времена⁶, а онај богољубни сапрестолник звао га је многим мољењем, и не оде, не могући се разлучити од богоносних вршњака, анђелских сажитеља.

Чудо светога. Једном посла к њему рекавши:

О преподобни, о богоносни, о светодушни, о земаљски анђеле, небесни човече, какво се ово чудо сатвори у нама? Када је твоје преподобије отишло од нас, и свети господин наш Симеон одврати лице своје од нас, и дар светога Духа обичне благодати и призирања Светога не бише јавни, и престаде извор добромириснога мира, због наших грехова затвори од нас свељубазну утробу своје милости; да ли је он овде са нама или није, или отиде с тобом опет у обична пребивалишта Свете Горе, или због грехова наших не слуша нас који се молимо њему?

Да, молим твоју светињу, о свељубазни души мојој, да и ти не презри болезни срца мога, које теби многољубимо беше од почетка, истинити слуго Христов, свељубазни Оцу и Сину и светоме Духу, и благодаћу саврсниче свога светога, колико имаш смелост ка Владици своме Христу и ка Преподобноме, пожури се на помоћ нашу; јер знам да је десница свемилосрднога дуга, и много може молитва праведнога поспешити на добро⁷, и благодат божја може одолети безбројним гресима нашим.

Да по првом обичају сатвори с нама милосрђе своје и посети нас многообразном љубављу твојом, дођи к нама, о пребогати очевом славом небесном; дођи к нама, саборниче анђелима и равностојатељу преподобнима; дођи к нама о боголепни, не би ли Владика наш Господ твојим доласком, молитвама ти светим просветио лице своје на нама, а преподобни господин наш Свети задржано своје милосрђе опет излио на нас својом богатом милошћу⁸.

А овај Преподобни не могући се одлучити од анђелске сладости пречисте Богородице и избрања њезина Свете Горе, посла једнога чрнца од ученика својих, попа Иларију, написавши посланицу ка великом чудотворцу, живоме и после смрти, богоносном Симеону оцу своме, на потврду истинитог послушања светога саврсника. Овај богоносни кир Сава по телу би рођен од преподобнога оца Симеона, а великим и чудним божаственим разумом и несагледимим самотрењем син рођени пак, постаде оцу духовни отац⁹, на извештење превелике смерности и целомудренога послушања до смрти, а још и после смрти веома пречудне, кад је овај богоносни заповедник живео у Светој Гори, а његов послушник у српској земљи, па ни ту сасвим, но горе у висинама, настањујући се у пренебесним обитељима са пребогатим Оцем небесним.

Али по истинитој речи господњој, као што рече: Није воља пред Оцем мојим небесним да погине власт људима на земљи¹⁰, и опет, велико светило, апостол Павле, напојен истим светим Духом, рече: Ако трпите карање, као синовима обраћа вам се Бог: и ако оцеви нашега тела караху нас и срамљасмо се њих, како да се више од тога не покоримо оцу духовноме, који нам каже да се на корист причестимо светиње његове¹¹, што сатвори и овај Преподобни подобећи се Господу своме, који је послушао Оца свога до крста и смрти, и овај такође до смрти, а још и изнад силе, после смрти сатвори послушање ка учитељу својему, испуњујући реч Господњу: Ко верује у мене, дела која ја чиним, и он ће их учинити, а још и већа од ових сатвориће на похвалу мени¹², јер се сила моја више испуњава у немоћном¹³; као што и јавно би међу овима светима, од почетка објављеним божаственом љубављу на просвећење многима, и који су непрестано неразлучни, раздељени телима и сједињени духом, и један другоме вољу творећи на извештење светих чудеса светитеља.

А послани стигавши у земљу отачаства његова, и дошавши ка царствујућем љубимом брату његову, исприча му све о Преподобном и што му је рекао да учини. А он, богољубац, не остави га самога да иде, но задржавши га, и сам са њиме оде ка гробу Светога; и сатвори обична славословља свеноћног стојања. И када су биле свршене јутарње песме, послани ученик одслужи божаствену литургију по заповести Преподобнога и, сатворивши трисвето над гробом преподобнога оца Симеона, прочита му посланицу богоноснога кир Саве. И када је била свршена молитва, и у тај час речју боголепнога кир Саве приспе Дух свети, а велики чудотворац свети Симеон, отац наш, наједанпут од некуда као са истом речју дошавши, и по првом обичају његова света рака изли богата исцељења свој деци свога отачаства, и сву свету цркву натопи мирисом, све људе своје обли миром доброга мириса.

И овај богољубац, који царује на престолу очеву, најбоље разумеде да Бог више љуби једнога праведника и слуша га више од целога света грешника. И прослави Бога који је дао власт и толику смелост слугама својима, и који се прославља са светима својима од почетка и у бесконачне векове, амин.

Напомене

1. Тј. Сава у Студеници.
2. Књига пророка Авакума (3, 2).
3. Горњи наслов са додатком: „И о поласку његовом у Константинов град“, долази у Пећком рукопису иза ове реченице, али смо га ми ставили изнад овог целог пасуса јер се чини да је тако логичније.
4. Види пр. 4, главе 12. код Теодосија.
5. Јеванђеље по Матеју (6, 3).
6. Много времена, Доментијанов шаблон који увек иде уз глагол пребивати; Сава је отишао опет у Свету Гору вероватно 1217. год. и остао до 1219, кад је ишао у Никеју — дакле највише две године.
7. Посланица Јаковљева (5, 16).
8. Ово Стефаново писмо, као и цело поглавље, треба да још више истакне Савину богомдану моћ општења са умрлим и посвећеним оцем, те га треба схватити као Стефаново увиђање да је, у поређењу са Савом, он грешан, а не као његово признавање неких политичких грехова, како неки мисле. Види и пр. 4, гл. 12. код Теодосија.
9. Оцу духовни отац, искусан и поштован монах који руководи духовним животом нових монаха. Сава је својим примером и позивима деловао на Немању да се замонаши и стога је постао духовни отац рођеном оцу.
10. Неидентифициран цитат.
11. Посланица Јеврејима (12; 7, 9—10).
12. Јеванђеље по Јовану (14, 12).
13. Јер се сила моја више испуњава у немоћном (треба: немоћи, слабости), Друга посланица Коринћанима (512, 9).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33