Поглавље 17
О доласку Преосвећенога у Лавру свете Богородице Студеничке и о освећењу епископа Преосвећеним и о обновљењу истините вере и проклетству безбожних јеретика
О доласку Преосвећенога у Лавру свете Богородице Студеничке1. Оставши са љубазним својим братом колико хтеде, и оде ка Светој Богородици Студеничкој. И поклонивши се ка светој цркви, приђе ка часноме гробу светога Симеона, и љубазно помиловавши га душевним и телесним рукама, и преслатким целовањем целова га, и претоплим сузама омочи раку свога предоброг учитеља, чедољубивог оца и богоноснога друга, и Свети дотакавши се слатко ка светоме духовном љубављу, и обичном молитвом помоливши се светоме, и мир давши свој братији, преподобним чрнцима, деци светога Симеона, и свему христоименитом народу, деци свога отачаства, и тако отишавши отпочину.
И када је био дан недеље и сатворивши по обичају свеноћно бденије због васкрса Спасова, и додајући похвалу богоносноме, и када је у време подобно настао дан, сатвори божаствену литургију, и освети ту попове и ђаконе и подђаконе и чатце, и када је била свршена божаствена литургија, богосветли архиепископ, богоносни кир Сава, по обичају оде да се помоли над гробом Светога.
А он, Свети, свагда имајући пребогату милост ка своме љубимом чеду, и свагда испуњујући му прозбу, не само ту када стоји пред њим у лице, но и посланицом написаном на хартији од Светога из Свете Горе ка Светоме, и ту примивши његову молитву и испунивши његову прозбу, и сада Свети нарочито преизобилно даде неоскудну благодат пред лицем онога који га љуби, и веома добромирисним миром обли свету и божаствену цркву, и двоструко дадоше благодат светога Духа, оба вршњака, светоно сни богоносци, по првој речи један обливајући чеда своја миром доброга мириса, други испуњујући њихове недостатке апостолском благодаћу2, и сва чеда светих са обе стране примивши дар светога Духа, уздадоше хвалу Богу који прославља своје свете угоднике, и који их води кроз своје свете на свој пут спасења, показујући им живот вечни.
Поука преосвећенога кир Саве на светоме сабору Лавре свете Богородице. Преосвећени архиепископ отворивши своја богоговорљива уста ка преподобним чрнцима и свему збору деце свога отачаства, објави им богоподобну поуку:
Браћо и оци и чеда, разумите самислено моју реч к вашем благоверију, ово богомисаоно самотрење3 о нашем спасењу пре векова спремљено и светим Духом кроз свете пророке проречен силазак Сина божјег к нама, и кроз свете апостоле, истините самовидце Слова, још боље јавно извештен, и богоносним светитељима и преподобним оцима утврђен, и после њих опет нама предан истим светим Духом да вашем правоверију спомињемо, који је светим апостолом Павлом, учитељем целе васељене, извештен и нама заповеђен: Пазите, рече, умно стадо ваше, у које вас постави Дух свети као пастире и учитеље4. Да, и мени уздигнутом на овај степен, од сада није ми лепо ћутати, нити да гледајући ми своје ствари будем најамник а не истинити пастир.
Молим вас, дакле, браћо, прво разумите божји милосрдни долазак к нама и Христово смирење, који је ради нашега спасења оставио неизмерну висину и сишао са неба, и ваплотивши се од Духа светога и Марије Девице постао човек, и бестрасан вољом божјом примивши страдање, прими самртно распеће вољно ради нас, и умре телом, које прими од наше природе у матерњој утроби, то јест од пречисте и увек девојке Марије, и урачуна се у мртваце, и би положен у гроб, и сишавши у најдоња места ка онима који седе у тами и сенци смртној, и држаним под влашћу држаоца таме и греха и непријатеља, ђавола, који је од почетка погубио многе, и који је у своју таму увукао род наш, и који је од почетка у наша срца положио многа страдања и тешка стењања.
И у ту низост сиђе Господ наш ради нас људи, хотећи нас ослободити и ускрсити, као што и сатвори и ослободи нас те беде и таме, и свакојако просвети, сугубо и трогубо5 и на разне начине сведобрим делима, не гонећи, дакле, свога владичаства, нити се велича својим господством, презревши нас. А и достојно беше да се не брине за нас, ако се добро размотри, како га од почетка не слушамо, нити творимо његове воље, но преступамо све његове заповести, и уз то веће зло творимо што не пазимо себе, ходећи супротно Богу, ништа не угађајући свесуштноме и свемогућему, но штавише творећи му гнев својим многим гресима.
А он не пазећи на све то и видећи нас такове, и знајући сва наша тајна дела, не остави нас да погинемо према нашој злоби, но дође и надмаши своју доброту, и покри нашу злобу, и очисти својом добротом, и откри наша тамна срца, и просвети разумом свога божаства, упућујући учењем и водећи на правду, и причама приведе ка вери, и чудесима удивљујући све нас6, као што и данас виде ваша света љубав на овом бившем пастиру вашем и учитељу и вођу, који вам је собом показао истинити пут. Да, свакако, чувши и разумевши толику божју љубав која је на нама, подигнимо се сви усрдно по стазама духовних заповести, свагда прилежно молећи Господа Бога свога.
Јер то је прво и последње дело: непрестана и богоугодна мољења и молитве ка Богу, ходећи непорочно у његовим светим заповестима, и држећи предања његових светих апостола, и не одлучујући се од црквенога скупа. Јер прва заповест дана је свакоме човеку, и речено клањати се Господу Богу своме, и њему јединоме служити сваком душевном и телесном чистотом и сваком добром вером, и њему работати несагрешно, управљајући сав живот по његовој вољи, и њега јединога бојећи се, и смирујући се пред њим, и себе сматрајући као ништа, а Бога као све, силу и крепост и Спаса избавитеља и победитеља непријатељских нападаја, и од почетка чувара и савршитеља до конца, Исуса Христа сина божја, коме слава и моћ заједно са Оцем и са пресветим Духом, и сада и увек, и на векове.
А благодаћу божјом и силом светога Духа сав збор народа божјега дивљаше се чудесима божјим и светим помоћницима божјим, који су са обе стране имали богодаровну власт, небеску и земаљску, и не даваху ниједној речи Преосвећенога да падне на земљу. А свети Дух његовим светим молитвама све оживљаваше у срцима праведника, и жураше велики број Богом изабраних људи у сједињење свете јединосушне и животвореће Тројице. А Богом послано светило све просвећиваше светим молитвама, удивљујући различним чудесима и богогласним поукама, показујући им истинити живот и пренебесно жиће.
Препочинувши ту колико успе у делима божјим, помоливши се пресветој Богородици и целовавши свету цркву, и поклонивши се часно светоме гробу Преподобнога, и благослови сав збор Богом преданога му народа, и мир божји давши свима, и опет оде у дом Спасов, у велику архиепископију звану Житчу.
О освећењу епископа преосвећеним кир Савом7. И ту помоливши се по Богом преданом своме обичају, и благословивши сва чеда своја која су ту у дому Спасову, изабра ту од својих ученика богоразумне и богобојажљиве и часне мужеве који могу управљати људе по божаственом закону и по предању светих апостола, и чувати указање светих богоносних отаца: и, осветивши их, сатвори их епископима, и расписавши крајеве отачаства својега, и посла свакога од њих у своју енорију по достојању како кога знађаше, научивши их богоподобно и предавши им свакоме законске књиге, и заповедивши свакоме од њих да са сваком богобојажљивошћу и са чистом вером непорочно ходе, и поревнују за свако добро по новом закону Христову и да сваки пастир чува своје умно стадо по предању светих апостола8.
И о том засведочи свима пастирима, рекавши: „Умна стада Христом предана вам чувајте брижљиво, јер су дани зли9, и време се већ преклонило до тога да ћете и о последњој и хромој овци бити испитивани у онај велики последњи дан од начелника пастира Христа.“
О обновљењу преосвећеним кир Савом свете истините вере и о проклетству безбожних јеретика. И када су ови тако били послани ради старања и опет заповеди Преосвећени да се сазове велики сабор, да дођу велики игумани и часни чрнци, попови и ђакони и сав народ христоименитих људи, на објављење свете истините Христове вере, на проклињање безбожних јеретика и свију који не исповедају Христа, истинитог Бога нашега.
И када је било сабрање многих у дан празника, и свеноћно славословље би савршено по части празника, и све јутарње по чину беше савршено: а у богоподобно време службе свете литургије, пошто се Преосвећени обукао у богосветлу подобу са новоосвећеним епископима10, са поповима и ђаконима, и после почетка свете литургије11 и у време апостолскога прочитања по извештењу светога јеванђеља, а потом сам санастолник апостолског седења и начелник свима, поучавајући Богом поверено му стадо и оштрећи га на свету веру, и отворивши богогласна уста своја у послушање свима, рече:
Напомене
- Садржина овога поглавља представља логичку целину те је стога и издвојена посебно, мада у Пећком рукопису, према коме је у овом издању извршена подела на главе, његов већи део иде заједно са прва два. Наслов је узет из Бечког рукописа и из Пећког, в. пр. 7. ове главе.
- Као архиепископ Сава је наследник апостола, те му је дужност да проповеда праву веру Христову и да исправља оно што није добро, да испуњава недостатке.
- Самотрење, божју намеру, план, који је он од почетка припремио за спас људског рода.
- Дела апостолска (20, 28).
- Сугубо и трогубо, двоструко и троструко.
- Причама и чудесима, у јеванђељима Христос даје поуке кроз приче, параболе, и чини чуда са болеснима и иначе, да би доказао своју божанску моћ.
- У Пећком рукопису овде почиње ново поглавље са насловом који смо ставили у наслов ове главе од: и о свећењу…
- Изабрао је епископе који су кадри да буду намесници светих апостола на земљи и да чувају указања светих богоносних отаца, тј. одредбе васељенских сабора. Поделио је, расписао Србију на осам епископија (Зета, Рашка, Хвосно, Хум, Топлица, Будимље, Дебар, Моравица) и сваког епископа посла на његово владичанство, енорију давши свакоме по један препис Крмчије, законске књиге.
- Посланица Ефесцима (5, 16).
- У претходном пасусу каже да су епископи већ послани ради старања. Теодосије то схвата као грешку па, у глави 15, каже да је Сава позвао епископе, који су већ отишли, да дођу на сабор. Доментијан не води рачуна о логичном редоследу при причању догађаја.
- Проповед се држи на литургији непосредно после читања делова из Јеванђеља и Апостола (Дела и Посланице), који су за ту сврху подељени на одсеке, „читања“.