Живот светога Саве

Поглавље 1

Када је царевао Господ наш Исус Христос и када је превара била побеђена, и варка идолска истребљена, и када је престало гоњење против хришћана, и када се добра вера просветила у целоме свету, и када се свуда слави једини Господ Исус Христос, са Оцем и са светим Духом, светом и једносушном Тројицом нераздељно од небесних и земаљских и преисподњих¹ који је створио из небића све створење видљиво и невидљиво и њиме царује непрестано у бесконачне векове, амин; и када је благоверни и благочастиви и Богом изабрани и Богом подигнути и самодржавни господин Стефан, великославни и велеродни и превелики жупан Немања самодржавно царевао свом српском и поморском земљом², и Диоклитијом, и Далмацијом, и Травунијом³, са Богом дарованом му супругом, богочастивом Аном, живећи у царству своме по закону господњем, и родише синове и кћери. И потом добро снабдевши чистоту на старост своју, и савећавши богомисаони савет, помолише се Господу Богу сведржитељу, говорећи:

„Господе, дај нам да родимо чедо по вољи твога милосрђа и по твоме божаственом самотрењу, да безбројном силом твојом испуни своје отачаство, богољубним твојим доброверијем, коме ми, слуге твоје, по заповести твога божаства и твојих светих апостола положисмо почетак, надајући се примити твоју божанствену награду⁴. И ако сатвориш милост са слугама својима, да се више не приближимо у сједињење ове телесне љубави, но да останемо извршујући светињу у страху твоме све дане живота нашега⁵.“

И предобри Бог који од искони слуша оне који га љубе, и који твори вољу онима који га се боје, који је послушао Аврама и Сару, и који им је додао на старост Исака⁶, по обећању, такође послуша и Захарију и Јелисавету да им даде Крститеља Јована⁷, богосветлу зраку, који проповеда истинито сунце света, Христа Бога нашега. Потом и Јоаким и Ана, по обећању, родише хранитељку живота нашега, пречисту матер Христа Бога нашега⁸; и по речи апостола Исус Христос јуче и данас, исти је и у векове⁹ на крају година послуша чисту молитву и ових праведника, и даде као напред реченим праведницима.

И потом заче богољубива Ана у својој утроби, и роди по божјој вољи сина, добро изникли изданак од доброга корена, у коме родитељи његови примивши богосветлу радост, благодарише добротвора свога, који не превиде мољења њихова. И од зачећа његова више се не састадоше у ложницу своју, но као што се обећаше Богу, у том остадоше до краја живота свога. А Богом царованога сина крстивши у име Оца и Сина и светога Духа, нарекоше му име Растко, који ће ваистину веома узрасти божаственим добрим делима, и то не само он него ће и своје отачаство привести на велику побожност, и довршити недовршено од својих родитеља што је за побожност њихову, који су у његову рођењу ваистину примили извештење од светога Духа, да им би дарован од Бога као дар божји. Имајући свагда велику радост због њега, и свагда узашиљући Господу благодарне молитве, отхранише га са добробојажљивошћу у свакој доброј вери и чистоти, знајући га као божјег весника.

И бише начињене палате за његово пребивање, где пребиваше велики светилник божји, који расте и светли се божјом благодаћу, и који ће просветити своје отачаство. Родитељи његови, имајући велику љубав према њему, често долажаху к њему, испуњујући се великим дивљењем због њега и имајући многе мисли и печали због њега: „Шта ће бити ово дете послано нам од Бога?“ и предаше га божјој вољи, и научише га светим књигама¹⁰. А колико долажаху к њему, толике и такове недомислене радости испуњаваху се душом, благодат божја која је на њему, тајно им светим Духом објављиваше весеље, унапред сликајући им бесконачно весеље у Господу Богу, и нађоше бесконачну радост молитвама тога рођенога од њих.

Када је он био васпитан у великој љубави и доброј вери и чистоти, и када је био научен сваком богољубљу и доброј нарави, дадоше му један крај царства свога у област му и на весеље његовим слугама¹¹. Не домишљаху се недомисливој тајни божјој због њега, но штавише надаху се у њему да ће царевати на престолу оца свога, и не известише никоме тајне божје коју су видели на њему у те дане, но га положише на срца своја, рекавши: „Шта ће учинити на њему повесник и провидац тајана?“

А он, истинито семе божје, од младости своје не предаде се ни ка једној слави од земаљских, но само молитвама и постом из млада приону Господу, по речи пророка: Блажен је муж који се боји Господа¹², и кога ће Господ узети од младости његове, и почеће заједно работати један једноме.

Када је био у дому очеву тако до седамнаест година¹³, ражегавши се Духом светим, поверова речи господњој коју рече својим истинитим устима: Ко љуби оца или матер више него мене, није мене достојан; ко не узме крста свога и не иде за мном, није мене достојан¹⁴. И разумеде да је овај живот пролазан, метежан и пустошан, и да брзо ишчезава, и прозревши душевним очима бесконачан живот и неисцрпна блага спремљена праведницима који га љубе¹⁵, и славу земаљску сматрав као ништа, остави земаљско царство, и са радошћу рече: „Да прво испуним реч господњу, пошто је Господ рекао: Тражите прво царства небескога и правде његове, и ово све додаће вам се.“¹⁶

И наоружавши се Духом светим, и опасавши бедра своја¹⁷ богоразумљем и чистим девичанством и великом уздржљивошћу, сам себе спреми чистом молитвом и духовном љубављу као светилник који гори Христу. Јер ради чисте вере његове ка Христу живео је у срцу његову сам љубитељ љубави, према божаственом апостолу, који је рекао: У коме су сакривена скровишта разума¹⁸ ово скровиште, које је сакривено на дну срца; јер ради тога сам Бог рече: Блажени су чисти срцем, јер ће ти Бога угледати¹⁹, пошто тај сам беше сакривен у срцу онога који га љуби, и који верује у њега.

Ради тога продаде све земаљско царство и купи то многоцено скровиште на земљи, којим се обогати сам и родитеље своје, а још и своје отачаство, горећи Духом светим и свагда молећи се Господу да му покаже пут по коме ће се ходећи спасти.

И јави му Господ некога чрнца²⁰, који познаје Свету Гору. Смирени младић, примивши овога са великом усрдношћу, испита га о Светој Гори, и све богоумно исприча му животе светих Свете Горе. И много слушавши од њега, заволи Богом послани му савет, и разумеде Богом послани му глас од Свете Горе и од пресвете Богородице, коју положи као предстатељицу и повереницу живота свога²¹. Многу прилежну молитву сатвори ка пречистој првашњој посредници спасења рода људскога²², рекавши:

„Пречиста мати живота свију, која си понудила нетражено милосрђе, умоли Сина свога и Бога мога створитеља, да ми пошље своју светлост и истину своју, да ме упућују и воде у твоју Свету Гору и у твоје станове²³ које си спремила онима који те љубе, и удостоји ме да уђем у твој дом²⁴ ка божијем олтару и ка Богу који весели моју младост, и принећу му жртву благодарности, и да дадем своје обете Господу, које изрекоше усне моје, да постанем узор отачаству моме и свима који га љубе.“

И свршивши молитву, и укрепивши се надом Пречисте, и увећавши са собом богобојажљиве људе са којима ће ићи за Христом, и оставивши крај у коме живљаше, и дође оцу своме. Родитељи његови примише га са великом радошћу, и пошто је било велико весеље због доласка многољубазнога им сина, пошто је минуло не много време, рече ка својим родитељима: „Господари моји, реците ми да идем на онај крај земље“, рекавши јој име, „јер ми рекоше ловци да је много велики лов у гори те земље.“ А родитељи му рекоше да иде.

Пошто је он издавна био уловљен од Христа, и устрељен стрелом љубави чијом се љубављу ранио, и наоружавши се Духом светим, сатвори животворећи крст у срцу своме, и рече Господу: „Управи ноге моје на пут миран, да пођем и ходим по истини твојој све дане живота мог, свагда и сада, и увек и у векове векова, амин.“

Напомене

1. Преисподњих, најдоњих тј. пакла.
2. Српска и поморска земља, званични назив српске државе у доба Немањића, све до цара Душана, када се назива Српска и грчка земља.
3. Диоклитија, Далмација, Травунија, поред словенског назива: Поморска земља, ту исту територију Доментијан означава и називима из времена Римљана: Диоклитија, по римском граду Doclea (Доклеја), јужни део Јадранског приморја; Далмација означава исту територију, према римској провинцији Горњој Далмацији; Травунија је област између Дубровника и Котора са залеђем.
4. Родитељи моле бога за дете које ће утемељити праву веру у српској земљи, а то и јесте главна карактеристика Савиног рада. Већ на самом почетку Доментијан истиче Савину предодређеност, па стога и читав његов будући животни пут и рад. Свој задатак писца Доментијан схвата као дужност да Савин живот прикаже као испуњење божјег промисла.
5. Молитва и завет родитеља спадају у типичне хагиографске шаблоне; тако у хагиографији о Алексију божјем човеку и у биографији Константина (Ћирила).
6. Аврам, Сара, Исак, библијске личности: Авраму, праоцу јеврејског народа, тек у дубокој старости родила је жена Сара сина Исака, измољеног од Бога (Прва књига Мојсијева, глава 16).
7. Захарије, Јелисавета, Јован, родитељи Крститеља Јована су такође у старости измолили дете (Јеванђеље по Луци, глава 1).
8. Јоаким и Ана, родитељи Богородичини исто тако дуго нису имали деце, према апокрифном Протојеванђељу Јаковљевом.
9. Посланица Јеврејима (13, 8).
10. Иако би ово могао бити само хагиографски шаблон, сигурно је да Доментијан говори истину.
    Немањин двор је био врло образован. Сам Немања био је веома писмен (види Хиландарску повељу), његов брат Мирослав такође (за њега је рађено чувено Мирослављево јеванђеље), син Стефан био је писац (види биографију Немањину коју је он написао), Вукан је помагао писменост (за њега Вуканово јеванђеље).
11. Растку је, још врло младом, Немања дао управу над једним делом Хума (види примедбу 10 за главу 2. Живота св. Саве од Теодосија).
12. Блажен је муж који се боји Господа, Псалам (112, 1).
13. Према црквеним одредбама могао се замонашити само онај који је напунио 17 година. Стога Доментијан овде говори о Савиним годинама, мада касније нема хронологије.
14. Јеванђеље по Матеју (10, 37) и Јеванђеље по Луци (14, 27).
15. Неисцрпна блага спремљена праведницима који га љубе, Прва посланица Коринћанима (2, 9).
16. Тражите… додаће вам се, Лука (12, 31).
17. Опасавши бедра своја, Посланица Ефесцима (6, 14).
18. Посланица Колошанима (2, 3).
19. Јеванђеље по Матеју (5, 8).
20. Чрнца, монаха (јер је одевен у црно).
21. Света Гора, Атонска, најисточније полуострва Халкидике, које је због своје неприступачности и погодне климе од почетка 9. века постало склониште аскета, посвећена је Богородици. Она је заштитница Свете Горе, те је њој посвећен и највећи број тамошњих манастира.
22. Родивши Христа, Богородица је, према хришћанском схватању, посредовала између Бога и људског рода.
23. Да ми пошље… твоје станове, Псалам (43, 3).
24. Да уђем у твој дом, Псалам (5, 7 и 66, 13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33