Живот светога Саве

Поглавље 2

О одласку чуднога дечака у Свету Гору и о пребивању у манастиру

И примивши благослов од својих родитеља, изиђе радујући се радошћу у Богу, Спасу своме, стањујући се по горама као птица. По речи богооца Давида¹: Господе, ко станује у стану твоме или ко ће се уселити у твоју свету гору? Онај који иде без порока и који дела правду, и који говори истину у срцу своме², овај ће примити благослов од Бога и милост од Бога, Спаса свога. Што се и догоди на њему; јер измлада заволи пустињски живот, подобећи се Јовану Крститељу, Христову Претечи. Јер он, по речи јеванђелисте Луке, оде у пустињу, и ту би до дана јављања свога ка Израиљу³. А овога сам љубитељ љубави и волитељ милости Христос изабра још из утробе матерње, и уведе га у своју Свету Гору, и у њој би докле га уздиже на просвећење отачаства свога.

Живећи у Светој Гори у све дане, са љубављу вапијаше створитељу своме: „Господе, заволех красоту дома твога, и место стана славе твоје⁴“, и к њему погледајући светлим умом, и дотичући га се душевним рукама, вапијаше: „На теби се утврдих од утробе; из утробе матере моје ти си покровитељ мој⁵; Господе, управи ме на пут твоје милости⁶. Јер си вођа блудећима и пристаниште онима који се колебају на валима; и сви од искони наши оци уздаше се на те, и никада не погрешише наде своје; да, и са мном слугом твојим сатвори по милости твојој; и погледај на ме и помилуј ме; лице твоје просвети на слугу твога, и научи ме оправдањима твојима, да сачувам речи твоје и живећу у векове.“

И премилостиви Бог услиша молитву свога љубитеља, и уведе га у Свету Гору своју, и усели га у дом Светога Пантелејмона, у рушски⁷ манастир.

Ово прво чудо сатвори Бог на њему када су дошли у Свету Гору.

Када је ту живео, после не многога времена, стигоше изабрани војници, послани од оца његова, и многи други од солунске области, по заповести цара кир-Исака⁸, и запрећено је великим писањем ка проту⁹ и свима Светогорцима, да га нико никако не задржи. И дошавши, нађоше га у дому Светога Пантелејмона. И веома се обрадоваше због њега, и хвалу уздадоше Богу због њега, мислећи да ће га они вратити натраг ка његовим родитељима, да већу част приме од господина свога, од оца његова, а још и похвалу. И тако га почеше тврдо чувати, да им опет не отиде некамо.

И случи се дан празник недељни; а у дан суботни у навечерје недеље, сатвори велико весеље и љубав са слугама својима који су дошли за њим, и са онима који ту живе. И тако савећа са богочастивим игуманом тога светога места да, када легну да почину, у тај час да ударе у би̏ло¹⁰, и тако да стану на црквену службу, на пјеније тога празника; и када је било дуго бденије, и када су седели на чтенију¹¹, и када су стражари заспали од многога труда, а јагње Христово вапијаше ка пастиру своме са великим срдачним ридањем:

„Добри човекољупче и душељупче, услиши молитву моју, и вапај срца мога нека дође ка теби; и приклони ухо твоје ка мени, и пожури да ме избавиш, и буди ми помоћник и заштитник, и нека дође на ме милост твоја; и покриј ме кровом пребогате ти милости; радости моја, избави ме од оних који су ме опколили, и пожури да ме избавиш, и спаси ме у дому уточишта; јер ти си утврђење моје и прибежиште¹².“

А премилосрдни Бог који је близу свију који га призивају истином¹³ и који твори вољу свима који га се боје, посла му богоразумни савет у срце; и призва једнога од слугу својих и обуче га у своје одело, рекавши му да стоји на његову месту до свршетка службе; а он уђе у свети олтар по првом прошењу, и ту принесе жртву Господу своме, горким и великим сузама омочи свето светилиште, и уподоби се Господу своме, када су у гробу војници чували његово пречисто тело¹⁴ и његовом невидљивом силом покривен изиђе другим ликом посред војника који су га чували. И тако прошавши посред њих и ушавши у пирг¹⁵, ту се затвори и прослави избавитеља свога, који је толику милост сатворио са њиме, и сави пред Господом своја душевна и телесна колена, сатворивши молитву, и закле се Господу своме, и постриже власи главе своје, и обуче се у монашке ризе¹⁶.

И пошто је потом била свршена служба црквена, и ноћ се сврши а дан се приближи, не нађоше чуванога. Када је било велико досађивање игуману и свима чрнцима, и када је у манастиру настала велика узбуна, као велика зла и досаде и бијења чрнаца, да им даду господина њихова, и богомудри младић видевши велико свирепство и метеж, и велику досаду чрнцима, позва с пирга војводу својих војника и речи им: „Ево где сам; не тражите мене, нити чините братији досаде; ради чега дођох у Свету Гору, то гледајте.“ И показа им своју пострижену главу, и на себи ризе монашке; и даде им власи своје, и рече им: „Однесите родитељима мојим да вам поверују о мени.“ А они сатворивши велики плач због свога господина, вратише се натраг са великом горчином, ништа не успевши.

А јагње Христово, које је за себе набележио Владика цар небесни, не може ни звер ујести, не може га ни љубав родитељска, ни слава земаљска, нити која друга ствар одлучити од љубави Христове. Пребивајући ту, положи почетак добрим делима, и даде много злато на уздизање манастира Светога Пантелејмона.

И док је он ту пребивао, случи се празник Благовештења пресвете Богородице Ватопедске¹⁷; и би позван од игумана и све братије ватопедске на празник, по обичају светогорском. А када је дошао прот, и када су се сабрали сви Светогорци, велика множина на похвалу пресветој Богородици, и овај дође тамо, и поклони се светој Богородици; и сагледавши њезин дом, положи на срце своје да ту сатвори себи дом. И виде велику славу Пресвете где се слави силама небесним, и на земљи родовима човечјим, и где се сматра блаженом и велича од светих мужева, по речи саме Пресвете: јер од сада ће ме сматрати блаженом сви родови као истиниту Богородицу¹⁸. И богомисаоним умом разумеде силу водитеља свога, да је испунио његову прозбу, да га је довео у дом пречисте своје матере. Распаливши се Духом светим, подобећи се трима младићима који су Христа ради ускочили у огњену пећ¹⁹, и сатворивши прилежну молитву ка жељеноме Христу, рече:

„Предобри Господе, рекао си: онима који ме траже наћи ћу се, и ономе који куца у двери моје милости, отворићу; и оне који ме призивају истином послушаћу, и сатворићу вољу оних који се боје и који ме љубе, и молитву њихову услишаћу. Да, и ја, Владико мој свети, једино просим милости твоје, да живим овде у дому твојем у све дане живота мога, гледајући ненаситне твоје красоте, и посећујући цркву пречисте ти Матере; јер теби рече срце моје: Тражићу Господа, заблудело јагње твоје. А сада гредем за тобом, тражећи тебе истинитога пастира свога. Прими ме неисказаним милосрђем твојим и узведи ме на своју пашу, и приброј ме ка овцама изабранога ти стада, и прехрани ме овима од влаћа божанствених ти тајана; и приброј ме у ред ових светих чрноризаца који ти служе, да не бих, каснећи ван, био поједен од злога звера, старога непријатеља²⁰, а изван твоје свечане дворнице; но у име твоје, Господе, и молитвама пречисте ти матере сагибам врат мој под твој свети јарам, по речи твога јеванђеља, полажем јарам твој на моја рамена, олакшај тежину моју и утврди све удове моје вером и твојом љубављу, преподобијем и правдом удостоји ме да у све дане живота мога славим и појем и клањам се светоме и велелепноме имену твоме, Оцу и Сину и светоме Духу, и сада, и увек, и у векове.“

И сатвори метаније²¹ игуману и свој братији, рекавши: „Примите ме у дом Пресвете Богородице, да сам и ја један брат међу вама.“ И у Богу са љубављу би примљен од игумана и од све братије. И када је ту био, његово прошење би испуњено од Бога и пречисте његове Матере, примивши га богочастиви Теостирихтос, игуман Свете Богородице Ватопедске и постриже га у име Оца и Сина и светога Духа, и обуче га у анђелски образ²², и нарече му име Сава монах. И приложи ту своје братство царском паларијом²³ суха злата без броја. И постаде са братијом као један од њих, веома напредујући у свима службама, работајући са великим смирењем дан и ноћ, не малаксавајући, дању у работама са братијом, а ноћу стојећи пред Богом у светим молитвама, предложи пред очи своје животе старих светих и, гледајући на њихову смрт, прими једну мисао у своје срце, да угоди Христу и да спасе душу своју, и да добије обећана добра.

И тако пребиваше у светим молитвама преподобијем и правдом, хвалећи Бога и славећи га побожношћу и са чистотом и са премногим послушањем, постаде као зрцало свој братији која ту живи, презрев овај привидан живот и славу и све сласти земаљске, и са синовљим животом све тачно полагаше, и по све дане многим трудовима мучећи тело своје, свагда је јео сух хлеб, и тога помало, и пио је воду у меру, и непрестано жеднећи; вина и масла по мало кушаше, у све часове дневне и ноћне²⁴ непрестано се мољаше Богу, а у недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док се дан не озараваше. И другим многим различним трудовима распињаше тело своје, подобећи се Владици своме Христу који се распео за сав свет; ражегавши се жељом његовом предвиде оно што је на висинама, простирући се светом жељом на будуће, молећи се своме добротвору:

„Управи ноге моје на твој мирни пут²⁵, и удостоји ме да текавши на исток у свети твој град, Јерусалим, поклоним се твоме животворећем гробу и да душевним и срдачним мојим очима сагледам где је лежало твоје пречисто тело, и где су стојале твоје пречисте ноге, и животворећи твој крст, на ком се ради нас проли пречиста крв твоја; и видевши сва твоја страдања, да их напишем на таблицама срца мога, и да се са смелошћу према теби вратим на запад, и силом светога Духа твога просветим народ твој који је заблудео незнањем тебе, истинитога Бога, и да недостатке свога божаственога учења у моме отачаству испуниш кроз мене, слугу твога²⁶.“

Док је он овако пребивао у светим молитвама, родитељи његови чувши од слугу својих који су га тражили све што је Богом сатворено са њиме, сатворише плач велики, и обукоше се у одело жалости; не само њих саме, родитеље његове, но и све слуге њихове обузе плач и печал, и мали и велики по свему царству чувши толико чудо које се догодило, што никада пре не беху видели, сви се испунише страхом божијим и утученошћу и жалошћу и сетом због чуда које се догодило са овим младићем, вођеним Духом светим.

Од тада се ужеже искра божја у срцима правоверних у његову отачаству, и од тога часа бише обуздани страхом божјим сви који разумеше вишњи божји промисао који се догодио са њиме, и од тада узе почетак реч јеванђелиста Луке, који рече о архијереју Захарији и о Јелисавети: Јер беху, рече, обоје праведни пред Богом, ходећи у свима заповестима и господњим оправдањима без порока²⁷. Такође и родитељи овога, ходећи у свима заповестима господњим добише овај дар божји, и реч арханђела Гаврила овде почевши пут иде, како рече о Јовану Крститељу: Јер биће, рече, теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати због рођења његова, и биће велики пред Богом, и испуниће се Духом светим још у утроби матере своје; многе од синова Израиљевих обратиће ка Господу Богу њихову, и ићи ће пред њима духом и силом Илијином, и обратиће срца отаца и противне у мудрости праведних, да спреми Господу народ савршен²⁸.

Такође и због овога младића многи се узрадоваше због његова рођења, а највише од свију његове родитеље обузе благодарно весеље радујући се у Богу због њега, и добро васпитан од њих и Богом научен положи добар пример своме отачаству, и постаде велики пред Богом, и испуни се Духом светим. Јер из младости своје заволе Бога, и многи у отачаству његову заволеше Бога, подобећи се њему, и са њиме последоваше Христу од почетка и до сада се непрестано јављају изабрани Богу, један другога наткриљујући; позвани од Оца небеснога теку у царство небесно, напуњујући зборове светих, и он пред њима иде силом Христовом и духом Илијиним, и спреми Господу савршен народ: једне светитеље и учитеље умних стада, друге јави сваком богољубљу, треће научи сваком правоверју, сазда многе манастире, и породи многе зборове доброверних чрнаца Духом светим, и научи побожности све по своме отачаству, и устроји им велик и простран пут ка Светој Гори, и у њој сазда тврде и велике градове, испуни сваким добром, и све предаде деци свога отачаства, да пребивајући у њима сатворе дела божја,и да претрпевши добро до конца буду Господу Богу народ савршен. И такође устроји пут у Јерусалим и у Синај и у свако место, где се именује име божје, и ваистину овај свети Илија дође к нама и ми га не познасмо по нашем жестокосрђу, а он сатвори у нама дела божја, и отиде одакле беше дошао. Но ипак његовим молитвама ми чеда његова надамо се да ћемо се спасти²⁹.

А ови свети родитељи његови освећени бише његовим рођењем, и благослови их Бог сваким благословом којим благослови Аврама и Сару, и Исака и Ревеку, Јакова и синове његове³⁰, и сав плод њихов би благословен од Бога. И Бог благослови Јаковљевим благословом синове синова њихових, и ваздвиже служитеље новоме закону своме, и названи бише од Бога нови Израиљћани, друго царско свештенство, и прицепише се истинитој маслини, Христу, истинитом Господу нашем, којим се освећени називају синови његови, творећи вољу његову до данашњег дана.

Да се вратимо ка посланима. Родитељи његови положише сву печал на Господа, говорећи: „Господ даде, Господ узе; како се изволи Господу, тако и би; нека је благословено име господње од сада и до века³¹.“ И написаше му жалосно, плачевно, рекавши:

Ако се тако изволи Господу о теби, чедо наше љубимо, дођи и тако к нама, да видимо твоје Богом просвећено лице, и наситивши се твоје красне лепоте, растргнућеш многе жалости од срдаца наших, и зауставићеш многосузне изворе од очију наших.

Дођи, Богом послана нам светлости и небеска зрако, пројави на истинито сунце Христа љубитеља твога, коме си из млада изволео последовати.

Дођи, Богом послана нам утехо; дођи к нама, палицо старости наше, да се тобом подупремо у Богу, и крепост примивши тобом последоваћемо са тобом, љубимо чедо, љубитељу твоме Христу.

Дођи, радости наша душевна и срдачна, који си нас у рођењу своме узвеселио Духом светим неисказаном радошћу, и сада нас узвесели виђењем твоје свете лепоте, да се нагледамо анђелскога образа који носиш и не би ли ти твојим светим молитвама постали саопштници³² у царству небесном, које си изволео тражити, оставивши ово земаљско царство.

Дођи, сретниче апостола, Богом изабрани слуго Оца и Сина и светога Духа, да заповешћу беспочетнога Оца страшнога и светога, и извољењем јединочеднога Сина његова, рођенога од Оца пре Данице и пре бића небеса и земље, и онога који је преклонио безмерне висине, и који је сишао на земљу ради нашег спасења, и да утехом и силом пресветога и животворећег Духа обучеш у страх божји и нас и наследство божје, које је у твоме отачаству, да се сви настанимо са Господом нашим, служећи Оцу и Сину и светоме Духу у бесконачне векове, амин.

И послаше му много злато, једно на потребу љубимом чеду њихову, а друго на раздавање светим црквама и убогима. А он, други Кирил³³, Богом подигнут, сам семе божје Богом засејано од светих родитеља својих, прорашћено по вољи божјој, неоскудно расејаваше имање родитеља својих, а сејаше у Светој Гори и у пренебесним селима, свети Дух силом својом безмерно испуњаваше скровиште добара самим Господом, сакривено онима који га љубе и који творе вољу његову, и на западу у отачаству његову расташе добра вера у срцима правоверних.

А он, Богом наоружани слуга, служаше светима, ходећи непрестано босим ногама по пустињама и по пећинама и по земаљским пропастима, и посећујући све преподобне и све праведне свете мужеве у пустињама, који трпе Христа ради, и све хранећи и одевајући, све снабдевајући и свако им довољство доносећи, као сунце осијавајући све горе и брда, и друга многа и преславна дела сатвори у Светој Гори. Јер од рођења свога би дан као дар божји, и очисти се сам великом уздржљивошћу, и веома брзо још из младости, откад се обуче у црне ризе, предаде себе на велико трпљење, и због великих трудова својих прими дар од Бога, јер много пута разбојници који ходе по мору хватаху га, никада му не сатворише пакости, но штавише кроз њега долажаху на покајање.

И ово чудо сатвори Бог са њиме:

Једном по своме обичају, као што и свагда чињаше, спремивши топле хлебове пође велики богољубац да посети свете пустињаке, земаљски анђео и небески човек, из млада заволевши пустињу и оне богоносне другове који живе у њој, јер слуге господње садрже се светим Духом, гдегод били, али су свезани везама духовне љубави, надом и вером и љубављу, што је истинита и животворећа Тројица, којом светом љубављу душевним рукама дотичу један другога, имајући у својим срцима живога Христа, о чему рече свети Павле: Блажени су који су га гладни и жедни. И спреми топле хлебове, и престојавши ноћно бденије, и уранивши ујутро натовари мазге, и сам пред њима пешице идући босим ногама, великом журбом жураше, горећи Духом светим; као што и јелен жели на изворе вода, тако и овај жељаше да се трудници Христови насите топла хлеба, јер беху свети велики постови четрдесетни и дан суботни, желећи да топлотом светога Духа буде благословен од њих.

И када је он ишао крај мора по путу код места званога Милопотам, нападоше на њ разбојници, ухватише и оне с њим, и оскрбе праведни због прекраћења пута свога, и завапи из дубине срца, и устужи ка Господу, и Господ га услиша, јер Господ је близу свих који га призивају истином³⁴, и душа која га тражи налази га, и од Господа ће се исправити стопе човеку³⁵, спасење је праведнима од Господа, и заштитник им је, у време скрби помоћи ће им, избавиће их од напасти, и спашће их, као што се уздаше на њ³⁶.

И запиташе: „Ко си ти и од куда си?“ А он рече њима: „Ученик сам оца Макарија и посла ме синоћ у Свимен³⁷ у манастир због духовних потреба, и задржаше ме братија да са мном пошљу хлебове на благосиљање старцима, као што имају обичај велики манастири да шаљу на утешење пустињацима који страдају Христа ради, и који немају друге утехе осим доброга Бога човекољупца, хранитеља свију Бога. Он им шаље храну кроз вас, правоверне који га љубе.“ И Бог обрати срца њихова на умиљење по вери и љубави Светога, коју имаше ка Богу и ка онима који га љубе. И пустише га, и доспе ка старцу у време у које жељаше.

И када стадоше на молитву, а они разбојници, после покајавши се, пођоше за њим, и видевши старца благословише се од њега, и рекоше му све што се догодило на путу. И старац их поучи речима божаствене доброте, они примише у срца своја умиљење, јер и они беху велики људи; и уверише се ка старцу, и рекоше му: „Оче свети, реци нам, Христа ради, да ли је овај монах ученик твоје светиње? Јер на њему видимо некакво чудно знамење.“

И старац рече: „Чеда, рећи ћу вам, Христа ради, овај монах је ученик божји, а један је брат од нас, и син је благовернога цара српскога; и добри човекољубац који седи на херувиму, који види бездне, и који је четрдесет година маном хранио народ израиљски, тај исти послао нам је и овога на посећење својих слугу³⁸. И оставивши царство своје, као што га видите, обилази пустињу ову, посећујући и тешећи, питајући и одевајући оне који Христа ради страдају у пустињама и горама и у пештерама и у земаљским пропастима, подобно сунцу све осијавајући и милујући, чекајући помиловања и утехе од Господа у онај велики и просвећени дан³⁹, Духом светим унапред разумевши, и благодаћу даном му од Бога, да овај свет брзо пролази, а земаљска слава, иако се дотакне некога, исто тако брзо побегне од њега, па чак му се и насмеје.“

А они, чувши то, падоше му на ноге, и мољаху од њега благослова, и бише благословени од обојице светих, и обећаше се да више неће сатворити разбојништва, но одоше сваки својој кући, радошћу радујући се, ваистину запленивши велику корист, нашавши истинити пут живота, а одвратише се од злога.

Једном хтеде ићи у Лавру светога Атанасија⁴⁰, и севши у сандал^41, са неколицином братије, пођоше по мору. И када су били близу Лавре, ухватише их разбојници, али по божјем самотрењу побеже један од њих, и оде у Лавру светога Атанасија, и јави игуману за напаст која их је снашла. А чувши игуман и сва братија, савећаше савет божји и послаше за њих једнога богоумнога брата.

А овај свети вапијаше из дубине душе ка своме чувару Христу, рекавши: „Када оскрбех узазвах ка Господу, и услиша ме⁴²; и Господе, рекао си: позови ме, и услишаћу те⁴³; и сада зовем и вапијем непрестано давидским гласом: помилуј ме Боже⁴⁴ помилуј ме; и призвах Господа, и услиша ме⁴⁵, и ево дођох, рече.“

И наједанпут дође онај богоразумни чрнац послани од игумана, и творећи метанија од игумана и све братије, рече: „Добро сте дошли; дођите у манастир да се утешите, и што вам је потребно, све што хоћете није вам забрањено.“ И погледавши на светога младића, као са великим гневом рече му: „А куда ти идеш? Зар те не посла игуман онамо, а ти чиниш своју вољу?“ И поскочи на њ као хотећи га ударити. А он, обузет великим страхом, побегавши од њега, искочи из чамца. А они као избезумљени заборавише, и у тај час ништа не рекоше. А он, Свети, избегавши из руке непријатеља својих, и благодари Бога који га је избавио, рекавши: „Мрежа се поцепа, и ми бисмо избављени; помоћ наша је у име господње, који је створио небо и земљу⁴⁶.“

А они после познавши га, и у манастиру разумевши ко је, и велику печал и скрб сатворише сами међу собом, као изгубивши велику ризницу; ваистину беше велика ризница, чувана од Господа, и не би дана у радост непријатељима јер не даде, рече, Господ жезла грешника над удео праведнога⁴⁷. А овај свети младић вазда вапијаше ка Господу који му је добро дао, рекавши: „Благодарим те, добротвору мој, и за оно што си од првога дана рођења мога и до садашњег часа чинио и што са мном чинећи и чиниш.“

И оставши ту у Лаври светога Атанасија, и примивши духовно и телесно весеље са игуманом и са свом братијом, и извршивши своје требовање, поклони се гробу светога, и целивавши свету цркву и игумана и сву братију, врати се у дом Свете Богородице Ватопедске, провођен од Бога и од лавранске братије.

И дошавши у манастир, поче ту зидати дом Господу своме, посветивши га рођењу пресвете Богородице; јер ваистину се нарече дом живога Бога, пресвета Богородица шира од земље и пространија од небеса, која је сместила у себе Бога, који се не може сместити. Помоћу ове Пресвете почевши и сврши цркву Пресветој у дому њезину у Ватопеду, на граду, на истоку за великом црквом. И када је била свршена и украшена сваким потребама, предаде је Богу и Оцу и светоме Духу светим крштењем.

Пошто је он остао много лета у дому Пресвете Богородице Ватопедске, и разумевши светим Духом долазак свога господина оца, опет поче зидати цркву светога Златоустога⁴⁸, такође на граду близу поред прве, рекавши: Нека усели Господ једномисленике у домове своје; нека дође господин мој, да се утешава са мном у једињење, да живимо у дому Господњем у једној мисли према писаноме: бићемо блажени живећи у дому господњем⁴⁹, не би ли једина капља од благодати божје канула у умиљене и љубазне душе наше, и попалила множину грехова наших, и очистила и осветила, и бићемо дом Богу, који живи у нама.

Када су биле свршене обе цркве и украшене свима потребама, и видевши свету велику цркву која је мати црквама, Благовештење звона, која је прво била покривена плочама од својих ктитора, а Свети унапред разумевши да није вечито, и окинувши плоче покрије оловом. И када је била покривена велика црква, коју преизобилно украсивши испуни сваким украшењем и свима потребама, што има и до данашњега дана на почаст, опет сатвори другу цркву Преображења Спасова⁵⁰.

Напомене

1. Давид, јеврејски цар коме је јеврејска традиција приписала псалме. Доментијан је први наш писац који га назива богооцем.
2. Псалам (15, 1—2).
3. Оде у пустињу, и ту би до дана јављања свога ка Израиљу, Јеванђеље по Луци (1, 80). Јован је проповедао у пустињи око Јордана и крштавао у реци ради очишћења од грехова, зато се зове Крститељ; Претечом га називају зато што је најављивао Христов долазак и мисију. О њему у свим јеванђељима, нарочито код Луке, који и почиње излагање Јовановим рођењем и деловањем. Израиљ је израиљски народ, Јевреји.
4. Псалам (26, 8).
5. Псалам (71, 6).
6. Псалам (86, 11).
7. Рушки манастир, руски манастир светог Пантелејмона, у коме су од половине 12. века живели српски калуђери.
8. Исак Анђел, византијски цар (1185—1195). Св. Гора је на византијској државној територији, у области солунској, те је Немања морао тражити дозволу да његови војници уђу у Св. Гору. Година Савиног одласка у Св. Гору није тачно утврђена. Стефан Првовенчани каже да је то било у доба зидања Студенице. Није утврђена ни година Савиног рођења, али је сигурно да је то било у размаку између 1170. и 1175. године.
9. Прот, или прота, поглавар Свете Горе, који је на челу савета игумана најзначајнијих манастира.
10. Би̏ло, клепало, употребљава се уместо звона.
11. Пјеније, црквено појање, али и служба, обред поводом неког празника. Бденије, ноћна служба уочи недеље и већих празника. Чтеније, читање појединих делова Светог писма за време обреда; да би се текст пажљиво слушао за то време дозвољено је седети. Сава је наговорио игумана да ноћна служба отпочне раније но обично, пре поноћи, како би неиспавани војници заспали.
12. Све из Псалама (102, 1; 31, 2; 142, 6; 31, 2—3).
13. Псалам (145, 18).
14. Алузија на Христово васкрсење из гроба који су војници чували (Јеванђеље по Матеју, глава 27, 62—66 и глава 28).
15. Приг, кула, обично са капелом на врху.
16. Према овом причању Сава је у манастиру Пантелејмону постригао косу, обукао се у монашке ризе (хаљине) и добио други лик, тј. замонашио се. Међутим, Доментијан мало даље (види стр. 36) говори како је ватопедски игуман Теостирихтос Саву постригао, обукао га у анђелски образ, тј. замонашио га и нарекао му име Сава монах. Питање где је Сава замонашен није речено. На почетку гл. 3. каже се за Саву да је прво рукоположење примио на црквеном врху и на стенама града, што одговора овоме податку о пиргу.
17. Манастир Ватопед основан је 972—980 године, један од највећих, а по значају други у Светој Гори. Имао богату ризницу и библиотеку; налази се на североисточној обали и посвећен је Богородици. У њему је Сава упознао богату византијску литературу.
18. Јеванђеље по Луци (1, 48).
19. Алузија на причу о тројици светих младића, Ананији, Азарији и Мисаилу, друговима пророка Данила, које је Бог спасао из ужарене пећи у Вавилону. Књига пророка Данила глава 1, 2 и нарочито 3. Како је ово старозаветни догађај, очигледно је да Доментијан греши помињући Христа. Овакве погрешке нису ретке код Доментијана.
20. Односи се на ђавола.
21. Метаније, клањање.
22. Анђелски образ је монаштво, јер одрицањем од свега земаљског монаси се уподобљују анђелима. Види и примедбу бр. 15 исте главе. Своје монашко име млади Растко је узео по св. Сави Освећеном, оснивачу палестинског монаштва из 6. века, чији је животопис рано познат у словенској књижевности. У читавом животу овај светац ће остати Сави Немањићу велики узор. Стога му посвећује Карејску ћелију, а при обиласку светих места у Палестини необично много пажње указује Лаври св. Саве Освећеног, в. главу 22.
23. Паларија, нејасно, служи за меру.
24. Свакодневна богослужења се врше у одређене сате дана и ноћи и називају се часовима.
25. Јеванђеље по Луци (1, 79).
26. Цела ова молитва је предвиђање будућих догађаја. Контраст Исток—Запад чест је код Доментијана: исток означава Свету Гору, Грчку, св. места, а запад Србију.
27. Јеванђеље по Луци (1, 6).
28. Јеванђеље по Луци (1, 14—17). Илија, пророк који ће доћи пре појаве Месије, Христа (Књига пророка Малахије, 4, 5—6). Ове Речи арханђела Гаврила упућене су Захарији, оцу Јовановом и у њима се Јован изједначује са очекиваним Илијом.
29. Цео пасус карактеристичан за Доментијанов литерарни поступак: укратко је, у облику похвале, испричан цео будући Савин живот, па се чак, у последњој реченици, говори о њему као свецу, после смрти. На тај начин „све је антиципирано, везано, унапред спремљено“, како је приметио Павле Поповић (Прилози за књижевност 25, 1959, стр. 221).
30. Све су то праоци јеврејског народа, које је, према Библији, Бог благословио (о њима у Првој књизи Мојсијевој).
31. Књига о Јову (1, 21).
32. Саопштници, они који су у заједници са неким.
33. Други Кирил, односи се на Кирила Александријског, патријарха (412—444), једног од највећих догматичара хришћанске цркве.
34. Псалам (145, 18).
35. Псалам (37, 23).
36. Псалам (37, 39—40).
37. Свимен, Есфигмен, грчки манастир (основан у 10. веку), на обали, близу Ватопеда.
38. Човекољубац је Бог. Алузија на библијску причу о изласку из Египта (Друга књига Мојсијева, гл. 16 и даље).
39. Тј. на дан Страшнога суда.
40. Лавра светога Ананасија, лавром се називају велики, главни манастири; св. Атанасије Атонски сазидао је 963. године први велики манастир у Св. Гори и добио за њега царску хрисовуљу од Нићифора Фоке. Лавра св. Атанасија је веома велики, добро утврђен манастир са најбогатијом библиотеком, налази се на крајњем југу, испод самога врха Атоса (преко 2000 метара високог), нешто увучен од морске обале. Одувек је био и данас је први манастир по рангу на Светој Гори.
41. Сандал, чамац.
42. Псалам (120, 1).
43. Псалам (91, 15).
44. Псалам (51, 1).
45. Псалам (34, 4).
46. Псалам (124, 7—8).
47. Псалам (125, 3).
48. Тј. посвећену Јовану Златоустом, епископу цариградском и највећем хришћанском беседнику (4. век).
49. Псалам (84, 4).
50. Цео пасус узет је из Пећког (Петроградског) рукописа јер је у њему текст исправнији него у Бечком рукопису, по коме је издање приређено.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33