Поглавље 31
О престављењу Преосвећенога
И330 када је он од труда боловао, предаде му цар своје палате, које су за самога цара начињене ради топлоте, тако да има себи утешење, и предаде му слуге своје да му служе сваким довољством. А сам, давши му много злато, које требоваше због светих потреба, и благословивши се са Преосвећеним, изиђе изван града у друге дворе ради лова.
После царева одласка додаде му се крепка болест. Богоумним расуђењем расписа све свете потребе црквене, сабране у светим крајевима јерусалимским331, и расписавши благослов свој деци својој и благословивши сва чеда своја и сроднике своје и богопредано му стадо народа и земљу свога отачаства, и са светим благословом и са светим потребама одасла своје ученике пред собом раније, да их пренесу у земљу отачаства свога, и расправи све, и баци на Господа печал своју.
И када је Преосвећени веома боловао, и када се спремао за одлазак332, и узевши пример пророчанства од богооца Давида, са радошћу вапијаше: Када се даде његовим вазљубљеним сан, гле наследства Господњег: синови су награда плода труднога333. По речи пророчкој о дану последњег суда: Када се отвореним очима, са анђелима који са страхом лете и са побожношћу служе, и апостолима који седе на престолима величествија својега, јави Христос онима који га љубе, извољницима својима, које изволи себи као достојне, почећу се радовати због дара отплате334.
Тако и овај Преосвећени у овом последњем дану своме богомисленим разумом познаде последњи дан општега суда, у који ће бити наплата свакоме по броју добрих дела, од нелицемернога судије праведно награђивање; и то чекајући прилежно прозре Духом светим и разумеде позив љубитеља свога, који много година и дана беше чекао, хотећи се преселити на пренебесна села, хотећи видети жељенога и постићи гоњенога, и са њиме бити у једињењу без конца у векове, амин.
О престављењу Преосвећенога. Када је прошао дан суботни и када је приспела недељна ноћ, и када је озаравао дан недеље, и када су с вечера многи часови минули и када су се приближавали ка поноћи, заповеди Преосвећени ученицима својима рекавши: „Чеда и братијо, почините макар и мало, пред вама лежи још веће потруђење.“
Пошто је била распра у телу Преосвећенога, земаљска природа потеже ка својој матици земљи и веома отешча, а душевна природа ојача и прими силу и крепост и узвојева ка небесним, разумевши скори долазак Владике свога; и Свети, свагда готов на молитву, и хотећи прославити празник по обичају пресветлога васкрсења335, у поноћ чекајући долазак небеснога женика336, још се прилежно обрати на молитву, вапијући свим умом и свима душевним чувствима пророчким гласом:
„Повиках у печали мојој ка Господу Богу мојем, и, Господе, услишај молитву моју, и вапај мој нека дође ка теби; и не одврати лица твога од мене; у који дан будем тужио, приклони ка мени ухо твоје, и брзо ме услишај; јер ишчезоше дани моји као дим, и кости моје сметоше се веома, и малакса у мени дух мој, и срце моје смете се у мени, и остави ме сила моја; и подигох ка теби руке моје, и душа моја као безводна земља жељи твога помиловања, и брзо ме услишај, Господе, сконча дух мој, и не одврати лица твога од мене, и избави ме од непријатеља мојих; Господе, ка теби прибегох, и дух твој добри водиће ме на земљу праву; ради твога имена, Господе, оживећеш ме по правди твојој; и изведи из печали душу моју, и милошћу твојом истреби непријатеље моје, и погуби све који досађују души мојој, јер сам ја слуга твој. Услишај ме правдом твојом и не уђи у суд са слутом твојим јер се пред тобом неће оправдати ниједан живи. И изведи из тамнице душу моју, да се исповеда имену твоме337.“
И тако се приближи концу живота. И гле, сведобри Господ који је обећао да ће послушати оне који га призивају истином, и који се брзо налази близу оних који скрбе, и који каже својим истинитим устима: Призови ме и услишаћу те338, призва ме, и ево дођох, и рече: Радуј се, слуго мој, љубитељу истине. Свети се огласи, и чу свети и слатки глас који говори:
Добри слуго мој и верни339, ево зове те Дух свети; дођи, усни и почини, да примиш моје награде обећане теби и свима који ме љубе, вечна блага, која око не виде, ни ухо не чу, ни на срце човеку не узиђоше340, која ти спремах за твоје премноге трудове, којима си се трудио последујући мојим светим пророцима и апостолима и мученицима и свима преподобнима, испунивши разним својим подвизима све њихове чинове. Ради тога блажен си, и твоја успомена је пресветла с колена на колено; и ради тога ћеш се са љубављу додворити пренебесних станова, где сија пресветла светлост, а покојиште твоје ублажено341 ти је и украшено различним красотама твојих трудова.
И свеобичним приласком у поноћ када је Господ прилазио ка слузи својем, и тако некаквим благим обичајем изиђе његова света душа, и не остави своје матице, но се прилепи Господу, вапијући давидски: „Приону душа моја за тебе, и мене прими десница твоја342.“ И примише је добри анђели, и сам Господ је представи ка вечним радостима. И порадова се са Господом оном неизречном радошћу, по речи господњој: Радости његове неће нико узети од њега343.
И са анђелским ликовима и редовима апостола, са блаженим дусима у слави би вођена пред човекољубиво лице Творца свога. И због премногих трудова својих нађе га добра и милосрдна, и удостоји се видети превелику светлост, где су велики патријарси и оцеви отаца, Аврам и Исак и Јаков, и где зборови премудрих пророка, где блажени дуси апостолског броја, где без броја анђелске силе; са овима удостоји га сведржитељ Господ да се без конца радује у све векове, амин.
А ученици Преосвећенога, скупивши свете мошти његове, са великом чашћу појући молбене песме за покој светога, и обузети некаквим страхом, спремише га ка гробном провођењу. И би јављено цару за успеније344 Преосвећенога, да заповеда где да се сахране његове свете мошти. А цар, чувши за престављење Светога, прослави Бога који му је послао света мужа, да благослови њега и дом и град његов. И заповеди да дође патријарх са часним игуманима и са преподобним оцима, и да тако са великом чашћу сахране мошти Преосвећенога у рукотвореном му манастиру у Дому светих Четрдесет Мученика. И даде много злато да раздаду убогима за покој Преосвећенога. И дошавши свети патријарх Јоаким345 са епископима и са поповима и са ђаконима и са часним игуманима и са преподобним оцима, и тако са великом чашћу проводише Преосвећенога ка гробу, истинитом огачаству, појући богохвалне песме за покој Преосвећенога. И тако погребене бише његове свете мошти у Дому светих Четрдесет Мученика346 при реци Јетри, у граду новом, а у месту званом Трнову, славећи за покој његов Оца и Сина и светога Духа, и сада и увек347.