Живот светога Саве

Поглавље 3

О писању преподобнога Саве ка родитељима и о звању оца свога у Свету Гору

Пошто је ово тако било свршено вишњим божјим разумом и самотрењем вишње премудрости, небопарни орао летећи из младости по ваздуху, као и јелен прелазећи по високим горама, прво рукоположење положи у Светој Гори на црквеном врху и на стенама града, тражећи вишњих и дотичући се нижњих; и не трпећи да гледа далеко свога доброга учитеља, унапред видећи Духом светим предлежећу му благодат¹, и због безбројних гласова, које послаше родитељи његови зовући га к себи, написа много љубљеном господину своме и оцу:

Господине мој и оче чедољупче, источна звездо Данице, који си просветио своје западно отачаство светлошћу Богом дарованом ти, и који си га прелио добрим делима, и обогатио сваким довољством, и ка томе узрастао изданак од Бога изникли од твојих светих бедара, који ће испунити недостатке твоје несвршене тобом².

Господине мој, свагда ме зовеш љубазним и слатким гласовима ка пресветлој ти љубави. Зар није рекао љубитељ наш Христос: који гледа назад, није управљен ка царству небесном³. Но и ти, господине мој, дођи овамо у Свету Гору, и наслади се санаследника свога, у рођењу пројављенога ти светим Духом, Саве монаха, који је послушао глас Владике свога Христа: Ко љуби оца или матер више него мене, није достојан мене, и опет: Ко не прими крста свога и не иде за мном, није ми подобан, ко љуби душу своју погубиће је, а ко мрзи душу своју, наћи ће је сачувану у вечном животу⁴, и остало. Да и ја, Господе мој, ревнујући поревновах по Господу Богу моме⁵, и Господ ме узе⁶ говорећи: Онога који греде ка мени, нећу изагнати ван⁷.

А још ме и Господ посла пред лицем твојим, и он спреми кроза ме место твога спасења, где ћеш ти дошавши изменити царство земаљско са небесним, и удостојићеш се превелике благодети, и јавићеш се велики мироточац подобан светоме Димитрију⁸. А за мој долазак тамо, нећеш ме видети у животу своме; но дођи овамо у спремљено место твоме преподобију, и ту ћеш ме видети слатким виђењем, да ће дивно бити гледати небеснима и земаљскима твоју превисоку смиреност, којом ћеш примити превисоку благодет од дародавца Христа, који по чиновима раздаје добра дела. Водитељ наш Христос рекао је својим истинитим устима: Ако ко мени служи, нека иде за мном, и где сам ја, нека ту буде и онај који мени служи; а ако ко поштује реч моју, поштоваће га и Отац мој⁹. И због ове речи надам се да ћу примити вечни живот од њега у бесконачне векове.

Ради тога приступих Господу моме свим срцем и свом душом, топлом вером и приближих му се, и прионух ка њему по писаној пророчкој речи: Мени је добро приањати Богу¹⁰; и по апостолу: Који приања Господу, један је дух11. Зато ћу и ја са вером рећи: Оче мој, приону душа моја ка Богу¹², да за њиме летим мисаоним крилима духовним, као пчела за својом матицом, и вазда ћу ка њему зидати љубав, у срцу моме као медени сат¹³; јер је сам љубав, и он је мене пре заволео, и обукао се у моје тело, а реч његова духовна пита¹⁴ ме љубављу слађом од меденог сата, и храни ме истинитом вером у својој љубави. Не љуби ме само у ово време, но ме је заволео од искони пре векова и пре бића мога, јер је Бог премилостив и веома милосрдан.

А тебе молим, господине мој и оче, ако желиш видети мене, чедо своје љубимо, још у овом пролазном веку, да оставиш земаљско царство, јер је пропадљиво и привремено, и слава његова брзо пролази. Јер још много веће је изволети свагда Бога бојати се; пошто Бог више љуби једнога праведника, него сав свет грешника. Да, томе нам приличи увек молити се свим срцем и свом душом, јер нема другога осим тога јединога, у коме живимо и крећемо се и јесмо¹⁵, у коме нам треба спасти се, у кога поверовасмо и крстисмо се у име његово, томе нам треба појати, молити се, и томе се клањати; јер само на ово смо сатворени од Бога; јер пред њиме стоји свака наша мисао делом јављајући се, јер он ће прозрети све умове наше, и све душе наше држи у длану своме, и зна све помисли срца, и њему су позната сва дела наша, и неће се ништа сакрити од очију онога који седи на херувиму, и провиди бездне, и кога прославише и опеваше у овом веку сви свети, и угодише му, и увек га славе и опевају и преузносе у векове века. И он узвеличи оне који га опевају и прослави оне који га славе, и њега проповедаше раније свети пророци, и свети апостоли нас научише да њега једнога славимо, да томе јединоме служимо преподобијем и правдом све дане живота нашега, и да њега призивамо и појемо песмама и духовним пјенијима, појући и препојући Господу дан и ноћ у срцима нашим.

Дођи, господине мој свети, да и ми узвеличамо овога човекољубивога Бога и његову велику крепост чистом вером, тражећи његова разума, коме нема мере, чија је милост безбројна и слава неизмерна и човекољубље безбројно; јер све милује, све крепи, и све призива ка себи и говори:

Ходите ка мени сви утруђени и обремењени, и ја ћу вам дати мир¹⁶, уселићу вас у рај и увешћу вас у места светла и у покој, и утешићу вас у вечној радости, и даћу вам мир у векове. А ви ме прво разумите, да сам кротак и смеран срцем, и послушајте ме, и узмите јарам мој на се, и научите се од мене¹⁷, који сам се понизио великом смерношћу ради вашега спасења, и смирите се преда мном и душом и умом и срцем, и наћи ћете покој душама вашима¹⁸. Примите реч јеванђеља од уста мојих, и приникните у моје учење, и разумејте колико сам кротак и добар и трпељив и смеран срцем, кајући се за злобе ваше. Обратите се к мени, и ја ћу се обратити к вама¹⁹,и даћу вам проштење. Докле ћете гинути ходећи далеко од мене? Докле се нећете научити од мене свагда учени, и никако не долазећи у истиниту смерност? Докле ћете се лишавати мога светога дара и моје свете правде, и мога вечнога живота, и моје велике милости, и мојих многих милосрђа, и моје велике светлости, и мога блаженога спасења, и мога истинитога послушања, и мога божанственога дара, и мога царства небескога, и моје непролазне славе, и дивне и радосне?

О којој рече велико светило све васељене, апостол Павле: Радујте се у Господу, и опет ћу рећи: радујте се; нека буде вама видљиво и разумно свима људима, Господ је близу; не брините се ничим, но свагда молитвом и мољењем²⁰. Јер онима који га љубе и творе вољу његову, биће велика радост, неисказана и превечна, које радости нико никада не чу нити виде од људи, јер је Господ са свима нама у векове²¹ и на векове, и још даље без краја и конца с нама у све векове векова. А не походи само с нама дошавши на земљу, или упознавши нас са собом и отиде од нас, но је вазда с нама, као што рече опет исти свети Павле: Бог овај благословен у векове, који је над нама и о нама, у коме се крећемо и јесмо²².

Јер Господ сам дође са љубављу к нама, и уподоби се нама, и узе слику нашу на се, коју раније сазда по својој слици и подобију, и све нас из небића изведе, и сам дође к нама речју божјом и заповешћу и доласком пресветога Духа, и усели се у нас. Да, због велике божје љубави, коју објави Господ у нама својим трипостасним²³ доласком, јер Син божји по заповести очевој пре сиђе к нама, и свети Отац синовљом љубављу не остави га, и свети Дух равночастан са њима, и би испуњено небо и земља неразлучним божанством.

Да, и ти, господине мој и оче, уподоби се вољи божјој, и последуј Господу своме, и дођи у Свету Гору, и сједини се са љубимим чедом својим, да нам владика Христос пошље пресветога свога Духа, и обнови у нама слику трисветлога свога божаства. И због последовања му са љубављу, уселиће се у нас и сатвориће обитељ у нама, као што рече богослов јеванђелист Јован: Видесмо славу његову, славу као јединороднога од оца²⁴. И свеславни Господ Исус Христос, син Бога живога, дошавши к нама и усели се у нас, вером и све који верују у њ зове у свој вечни живот говорећи:

Ходите ка мени сви који ме љубите²⁵, и опет: Устаните и хајдемо одавде²⁶, и ући ћемо у вечну радост. Јер ваш живот овога света је кратак и привремен, а мој бесконачан и вечан, и пун радости и весеља и свагда, светлост бесконачна и радост незамислима од вас; устаните и пођите одавде умом и љубављу, и уздигните мисао срдаца ваших, и усправите слаба колена вашега самисла, и поклоните ка мени главе душа ваших и телеса, и помолите се Богу и Оцу мојим мољењем, да благослови живот ваш, да живите разумно и праведно. Јер сам Господ рече својим истинитим устима:

Јер када не бих дошао и говорио вам, не бисте имали греха; а сада немате изговора због вашег греха; јер дођох и благовестих вам радост вечну и свету и божаствену, које се причестите послушавши реч моју и поверовавши ми без сумњања, и даћу вам царство небесно, да живите у њему анђелски у векове. И просветите се мојом вечном светлошћу, и испуните се радошћу светога Духа, и насладите се хране вишњега раја, и мене ћете непрестано анђелима славити у векове, и веселите се о мени са целим збором анђела и људи.

Јер који, рече, слуша мој свети глас, на овом свету жив будући, пожурите се ка мени, потражите мене, и заволите мој уски и тесни пут, по коме ја, водећи његову мисао, водићу и душу његову да иде право, и водићу ум његов, да не заблуди од мога пута, јер је овде бедан и узан пут мога духовног управљања. Јер ја не велим о хођењу за мном по земаљском путу, но по моме божаственом путу и очеву, а то је сачувати заповести мога закона. А ако ко почне ићи њиме, ја ћу му помоћи, и онога који греде ка мени, нећу изагнати ван, но ћу га увести унутра ка себи у моју веру и у закон, у љубав и у уздање, у правду и у истину, и у све заповести мога новога завета, у милост и у спасење, и у истину, у радост и у весеље, у царство небесно и вечно, у пресветлу светлост, и у вишњи свет, у свети и светли рај, и у чин анђелски, и у духовни живот, у невиност и девичанство, и у вечну успомену, у хвалу и у пресвети благослов слаткога гласа праведних. Ходите, благословени Оца мога, примите спремљено вам царство пре створења свега света²⁷; и пре бића вашега Отац мој небесни благословио вас је, и позвао на спасење, које вам ја сада проповедам, ваплотивши се у последња лета рода овога.

Молите и даће вам се, и тражите и наћи ћете, куцајте отвориће вам се; јер сваки који моли прима, који иште налази, и ономе који куца отвориће се²⁸. Да, ради тога дођите сви ка мени, и просите мога вечнога спасења, чувајући моје заповести тражите вечнога живота. Презирући овај привремени живот, ударајте у врата моје милости смерним начином, и бијући прса своја рукама, и пружајући их право ка мени на небо, испуштајући из срца свога из дубине уздахе и тешка стењања, бринући се због грехова својих, погледајући умиљеним очима горе ка моме свемоћном божаству. И отвориће вам се двери царства небеснога, и ући ћете у њега пространо веселим очима, и светлим лицем, и просвећеним умом, радосним срцем, непорочним телом, красном душом, и чистим животом, и наћи ћете ту вечни покој душама вашим²⁹, и напунићете се сваке радости и весеља, и сатворићу вас равне с анђелима, и сматраћу вас блаженима у векове, и осветићу ваш живот да се непрестано радујете, примивши за своје трудове велику награду на небесима у слави мојој и очевој, као што вам јавих, рекавши: Радујте се и веселите се, јер је награда ваша многа на небесима³⁰.

Да, господине мој и оче, ради те небесне славе и вечне радости и небесне награде, пожури се и остави царство земаљско, и дођи овамо у свето прибежиште пресвете Богородице, у Свету Гору, и да сатворимо вољу божју, и извршимо његове заповести, као што рече Господ, да тражимо прво царства небескога, и потом ће нам се све додати³¹, и да са собом приведемо љубитељу нашем лик³² чрноризаца и сабор светитеља и многе зборове свију правоверних, који ће, уподобивши се нама, последовати нам у овом нашем земаљском царству, да сугубо³³ примимо благодат, за себе саме и за те, којима ћемо бити узор на светињу и на спасење божје, да се јавимо Христу као добри пастири за стадо своје, да умне овце и са њима духовни јагањци потеку нашим путем у царство небесно, и да виноград Христов, предани нам од Господа, оградимо чистом оградом, чистом добром и непорочном вером, да ни један од злих зверова не окуси његова плода, но расплодивши у сто трудова, у онај пресветли велики дан принесемо га Христу који се за нас заклао.

Дођи, господине и оче, да чеда своја научиш страху божјем, и да нам покажеш добри пут спасења, и предложиш велику смерност нама који хоћемо да живимо по твојој побожности, да и ми, чеда твоја, узвеличамо Господа са тобом, и да нас Господ твојим светим молитвама удостоји последовати твојим светим стопама. Јер ти си се више трудио на апостолском зидању, полажући основе свете Христове вере; ради тога ћеш примити већу награду од Христа, раздатеља дарова свакоме према трудовима. Дођи, пастиру добри Богом дарованога ти стада; дођи и закољи се за нас, подобећи се Владици своме, началнику пастира, Христу, да будеш узор стаду своме, и источићеш миро доброга мириса онима који са вером притичу ка раци твојих моштију.

Дођи, светилниче божји, који гори благодаћу божјом и који се светли Духом светим. Владика твој Христос чека те, да му принесеш плод добре земље, твоје непорочне душе, коју ћеш очистити жестоком уздржљивошћу и великом смерношћу, и принећеш је Христу као непорочан дар.

Дођи, зрако разумнога истока; прорицања пророка свршише се, и сва божаствена дела збише се на нама и сви пророци стадоше до Јована³⁴, а сад се царство небеско нуди свима који љубе Бога. Крај, дакле, закону и пророцима је љубитељ твој Христос³⁵, који је дошао на крају лета, и свршио сваку жељу очеву, због неисказаног милосрђа преклонивши се и снизивши се у нашу слику³⁶,богатом милошћу погледавши на твоју смерност, сили те, да дошавши у Свету Гору уграбиш царство небесно.

Силом се оно добија, господине мој много љубими, и који се усиљавају у њ, грабе га. Јер земља ненапојена са вишњих висина, распадавши се свагда, вапије ка Творцу своме да јој пошље рани и позни дажд³⁷, да никне семе насејано на њој, и сама напојена узвеселиће лице своје. Јер на ово само исто тебе, свети господине оче мој, скровиште сакривено од првих родова, у последња лета откриће те твој давалац светлости, Христос, као добру ризницу, и обогатићеш себе небесним даровима, и узвеселићеш чеда твоја од Бога даном ти благодаћу, и облићеш их миром доброга мириса твога.

Дођи, љубитељу чеда твога, о коме ти би извештено Духом светим у његову рођењу.

Дођи, подобећи се оном човекољубивом пастиру који остави не само деведесет и девет на горама небеским, но остави и тисуће тисућа и још и више безбројне војске, сиђе преклонивши небеса, и потражи заблуделу овцу, и нашавши истрже је из грла смртоноснога љутога звера, ђавола, и узевши на своје раме принесе Оцу своме, и опет је постави у своје стадне овце³⁸. И ти, господине мој, дођи, нуђен Духом светим по божанственом путу и по малој мојој стазици, и потруди се и потражи чедо многољубивога срца свога; и дођи, и помози ми, и спашћемо се, и добићемо добра, од Господа нам обећана, и показаћемо добри пут стаду нашем и свима који љубе Бога, и који хоће да наследе истинити живот.

Дођи, саврсниче праведника који су од почетка угодили Богу, Аврама, Исака, Јакова; дођи, подобећи се Богом благословеном Јакову, који је сишао у Египат ради свога прекраснога чеда Јосифа, који је са Богом прехранио сав Израиљ у Египту, и који је многим сузама омио свете седине његове, и који је утолио многодневно жалосно ридање многолетне старости светога Израиља, који није мислио да ће више имати радости после лишења његова, но који је свагда горео Духом светим и топлим сузама палио свете образе божјег самовидца, кога цео свет не беше достојан³⁹, којим се и цео свет обнови, пошто се Христос родио од његова светога семена; богоносни другови, прекрасни Јосиф и са богоизабраним оцем својим Јаковом, обојица се жалошћу растрзаваху, још не знајући исконскога божјега самотрења љубимога чеда, посланога пред њим ради враћања свега Израиља⁴⁰. Но онај који живи у Јосифу и који га је свео у Египат пред лицем оца свога Израиља, тај исти и мене посла пред лицем ти светим, да Бог у теби прослави своја чудеса и да се назовеш други нови Израиљ, и обновиш чеда твоја Духом светим, и паства твоја Богом узраставши назваће се избрање божје⁴¹, и Бог ће се прославити у њима ради твоје превелике смерности, пошто си Христа ради оставио високо и дошао у Свету Гору, и свима показао добри пут богољубија⁴².

Дођи, многољубазна жалости души мојој, подобниче боговиднога Јакова, јер ће из тебе прорасти други Израиљ, да и ти недомислену радост примиш у чеду своме, као Јаков у Јосифу, да се и ја такође насладим твоје свете љубави, који сам се за многа лета удаљио од твоје превелике љубави чедољубивога оца.

Дођи, господине мој, да се нагледам твојих светих седина и да их помилујем, и целујем твој свети образ, који би написан од Бога на небесима још пре твога рођења.

Дођи, док смо у овом пролазном животу, да сатворимо једномислену молитву ка Пречистој, заступници нашега живота, и тамо је саму нађемо као готову помоћ, и отвори нам двери милости своје и да се са Господом нашим настанимо у бесконачне векове, амин.

Напомене

1. Предлежећу му благодат, дар божји који му предстоји, тј. прозире унапред да ће Немања постати светац, мироточац.
2. Узрастао, однеговао. Односи се на самога Саву. Ове речи, којима се прославља Сава, Доментијан приписује самоме Сави. Циљ ове биографије је да се Сава прослави, те Доментијан, идући само за тим циљем, не води рачуна о томе да ли је вероватно и логично оно што саопштава.
3. Јеванђеље по Луци (9, 62).
4. Јеванђеље по Матеју (10, 37 и 38) и Јеванђеље по Јовану (12, 25).
5. Прва књига о царевима (19, 10 и 14).
6. Псалам (27, 10).
7. Јеванђеље по Јовану (6, 37).
8. Свети Димитрије је мироточац и заштитник свога града Солуна.
   Алузија на каснији Немањин култ који ће Сава и Стефан Првовенчани створити после Немањине смрти: и он је мироточац и војнички бранич Србије. Ова реченица јавља се и касније, кад се Савино прорицање испуњава, упореди главу 10, пр. 12 и гл. 19, пр. 4.
9. Јеванђеље по Јовану (12, 26).
10. Псалам (73, 28).
11. Прва посланица Коринћанима (6, 17).
12. Псалам (63, 8).
13. Сат, саће.
14. Пита, храни.
15. Дела апостолска (17, 28).
16. Јеванђеље по Матеју (11, 28).
17. Јеванђеље по Матеју (11, 29).
18. Јеванђеље по Матеју (11, 29).
19. Књига пророка Малахије (3, 7).
20. Посланица Филибљанима (4, 4).
21. Посланица Римљанима (9, 5).
22. Дела апостолска (17, 28).
23. Трипостасни, у три лица, тј. као св. Тројица, бог у три лица: Отац, Син и свети Дух.
24. Јеванђеље по Јовану (1, 14).
25. Јеванђеље по Матеју (11, 28).
26. Јеванђеље по Јовану (14, 31).
27. Јеванђеље по Матеју (25, 34).
28. Јеванђеље по Матеју (7, 7) и Јеванђеље по Луци (11, 4).
29. Јеванђеље по Матеју (11, 29).
30. Јеванђеље по Матеју (5, 12).
31. Јеванђеље по Матеју (6, 33).
32. Лик, збор. — Светитељ, епископ.
33. Сугубо, двоструко.
34. Јован Крститељ је последњи пророк. Пророци су навештавали долазак Месије, Христа.
35. Посланица Римљанима (10, 4); Христос је доласком отпочео нов закон, Нови завет, а завршио стари закон, Стари завет.
36. Христос је узео људско тело, тј. нашу слику.
37. Пета књига Мојсијева (11, 14).
38. Поређење са Христом и Христа са пастиром из јеванђеоске приче о заблуделој овци (Јеванђеље по Матеју, 18, 12—13 и Јеванђеље по Луци, 15, 4—7).
39. Посланица Јеврејима (11, 38).
40. Поређење Немање и Саве са Јаковом и његовим сином Јосифом, о којима се говори у повести о прекрасном Јосифу (в. Прва књига Мојсијева, 37—50 глава). Јосифа су браћа продала у Египат, али је он својом мудрошћу постао царев доглавник и у гладним годинама прехранио народ, па и своју браћу, после чега је уследило виђење са оцем Јаковом. Израиљем се назива у Библији јеврејски народ, али и сам Јаков носи тај епитет; он је видео Бога, те је боговидац, борио се са њиме (в. Прва књига Мојсијева, глава 32, 23—31 и 35, 10); из његова светога семена потекао је Христос (Христова генеалогија у Јеванђеље по Матеју, гл. 1, 1—17); по свом људском пореклу од Јосифа Христос је из лозе Аврамове, Исакове, Јаковљеве, Давидове и Соломонове.
41. Јеврејски народ себе сматра изабраним народом, стога се у овом поређењу и Немањина паства, тј. Срби, зову избрање божје.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33