Живот светога Саве

Поглавље 5

О поласку светога Саве у Цариград и повратку његовом и о савету његовом са преподобним својим оцем Симеоном

Догоди се жалост томе манастиру Свете Богородице Ватопедске, да је сам игуман требао поћи у Цариград, али са братијом умоливши богобојажљивог кир Саву, монаха, посла га уместо себе цариградском цару¹ због послова манастирских. И када је он дошао ка цару у Константинов Град², био је примљен од цара са великом чашћу; а цару је био познат долазак његова оца у Свету Гору, и запита га цар о пребивању оца његова, и све му исприча по реду о свему, од прва и до тога часа. А цар удививши се због неисказаног самотрења божјега, прослави Бога због његове³ смерности; и посла му много злата са великом чашћу. И одликова светога назнаменика⁴ божјега кир Саву сваким частима, прво светом љубављу, која је мати свима добротама. И рече к њему: „Све што требаш од царства ми, ништа ти није забрањено“; јер му беше пријатељ⁵, и све што му рече игуманова посланица о манастиру Свете Богородице, све му цар испуни, што требова; и потом му рече за тесноту манастира, и молио је Хиландар⁶, и би му дан од цара; и врати се од цара у Свету Гору са великим даровима.

Дошавши у дом Свете Богородице, и целовавши свету цркву, и благословивши се са игуманом и са братијом, рече им да је цар испунио сву прозбу у њихову и да је још и превелику благодат добио, дарове и почасти цареве, све им исприча. Потом оде ка жељеном и богоносном другу своме и господину и оцу, где ћуташе у једињењу духа са Богом, и сатворивши трисвету молитву, и каза му љубазан поздрав и царево многоусрдно поклоњење. И када су сели, исприча му све од почетка, како: „Бог молитвама пресвете Богородице и твојим светим молитвама предложи све наше прошње вољи царевој, и добисмо у Богу сву вољу нашу добро испуњену, и цар благодари Бога због преподобности светиње твоје, и због велике ти смерности Бога ради, и посла ти многе дарове и много злата на потребу твојој преподобности, рекавши: И моли за мене. И дарова ми Хиландар са свима метохијама, и написа ми оправдања⁷.“ И Преподобни благодаривши Бога и пречисту његову матер за све то, призва игумана и братију, и предаде му заповест цареву; и приложише манастир Хиландар ка Ватопеду, и злато даровано му од цара предаде игуману на потребу манастиру и братији. Јер тако су обојица имали мисао и љубав да ту живот скончају у том манастиру.

И док су они једно мислили у дому Свете Богородице, обојица узевши крст Христов као оружје, пођоше непобедном силом на борбу са непријатељима, и својим великим трпљењем саломише многе мреже њихове, разгоревши се Христовом љубављу, угасише росом светих суза свога подвига огањ злочестија, распаљивање љутих мудро претрпеше успешним срцем, и попалише превару непријатељску⁸, и чекајући да пређу на божаствену утеху, јавише се многосветли светилници цркве Христове, послани од Бога и његове пречисте матере, и зато се увенчаше непропадљивим венцима, и славу примише са вишњим силама равночасно.

И док су они пребивали у том подвигу, дође ка богоумном кир Сави неки богобојажљив муж, назнамена му богомисаони савет и рече му: „Бог посла тебе у Свету Гору, не да се спасеш само ти и твој родитељ, но да и деци отачаства твога устројиш добар пут, јер пророку је речено: Не упознај ме само ти једини, но изићи на гору Сион, као трубу унеси глас свој јављајући добре гласе о Јерусалиму, тако да ме сви сазнају⁹. Такође и ти не касни, но сатвори манастир у Светој Гори да буде истинито прибежиште твоме отачаству, да и после вас они, који су у земљи отачаства твога, који се нађу да љубе Бога и његову пречисту матер и који желе истинитога живота, дошавши ту, да га нађу, и претрпевши до конца да буду спасени¹⁰.“ И примивши савет са радошћу, уста као од сна, каза преподобном оцу своме Симеону све по реду. И тај свети монах похвали Бога за све што му рече његов син; и савећавши оба, верне слуге Христове, вазда горећи Духом светим на веће богољубље, и сатворише молитву ка пречистој предстатељници живота њихова, да учини вољу своју, што хоће.

И богогласни монах кир Сава дошавши ка игуману, и сатворивши метаније, рече: „Оче смети, молим светињу ти и просим, да ми на благослов даш једно запустело месташце, да сатворим ћелијицу у име моје, да који дођу од земље отачаства мога, да имају свој си дом, да не досађују манастиру ни твојој светињи, ни братији која живи у овом дому.“ А игуману то не би угодно, и не сатвори воље његове. И исприча Преподобноме. И од тада не уснуше, молећи се пречистој Богородици дан и ноћ, да им испуни прозбу.

И отишавши у Мес у сабор карејски, и савећа са богоносним оцем протом и са другима који га мога, да имају свој си дом, да не досађују манастир, рекавши: „Изабери себи манастир који хоћеш“, ради веће зависти према Ватопеду, јер га исувише беше подигао и изнад силе обогатио, јер многа лета¹¹ сам ту беше живео, и опет такође многа лета са оцем својим богоносним Симеоном. А преподобни Симеон старошћу беше веома ослабио, тако да није могао ни јахати на коњу, и дошавши син његов благодатни кир Сава, и рече му све што је било у сабору светих отаца; и беху послана братија од светог сабора да му предаду манастир који воли. И подигавши оца свога светога Симеона са одром између два коња, обиђе сву Свету Гору и све манастире, и не заволи ниједнога осим Хиландара.

И врати се у дом свој Ватопед, утајивши савет од свију, осим сина свога. А игуман и сва братија видевши што се догодило са преподобнима, убојаше се да не отиду од њих сасвим хранитељи њихови, и савећавши дадоше им Хиландар који је свети изволео светим разумом. И тако написаше: „Ватопед и Хиландар да су један манастир, и свети кир Сава један отац обома¹².“ И када је то било, оба преподобна благодарише Христа и његову пречисту матер који испуњују њихове прозбе. И сатворише молитву ономе који је основао земљу на ничем, који све твори само својом заповешћу, и ка његовој пречистој матери; и свршивши молитву, и благослови преподобни сина свога кир Саву. И примивши молитву преподобнога, и узевши људе, оде на подизање дома Пресвете Богородице Хиландарске.

Напомене

1. Цар Алексије Анђел (1195—1203).
2. Константинов Град, Цариград, који је цар Константин зидао од 324. до 330. године. Престоница византијског царства.
3. Тј. Симеонове.
4. Назнаменик, онај који је означен, обележен, одређен.
5. Царева кћи Јевдокија била је удата за Савиног брата Стефана, великог жупана, каснијег краља Првовенчаног.
6. Доментијан не жели да Саву прикаже славољубивим већ скромним. Стога његов одлазак у Цариград да би добио цареву дозволу за зидање српског манастира приказује као пут због ватопедских потреба, и тек на цареву сугестију Сава помиње Хиландар. Хиландар је у то време био у рушевинама. Пре тога то је био мали грчки манастир; Хиландар је удаљен од обале у шумовитој долини, крај потока. Са североисточне стране он је од свих светогорских манастира најближи копну.
7. Оправдања, тј. царску заповест; то је Прва царска хрисовуља (грчка) из 1198. године.
8. Непријатељ је ђаво.
9. Књига пророка Исаије (40, 9). Гора Сион је свето брдо, на коме живи прави Бог; град божји који у Новом завету симболизује цркву. Налази се крај Јерусалима.
10. И даље Доментијан настоји да иницијативу не припише Сави него божјем промислу кроз непознатог старца, који се Сави јавља као у сну.
11. Многа лета, код Доментијана је то опште место када говори о времену; Сава је на Св. Гори пре доласка Немањина провео најмање пет, или нешто више, година, а од доласка Немањина до Савиног путовања у Цариград није била прошла ни година дана.
12. И данас су манастири Хиландар и Ватопед у најтешњим пријатељским везама.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33