Чин 1, Сцена 11: ПРОКА, ГИНА, ТРИФУН, МИЋА, САРКА
САРКА: Ама, шта је ово људи, све нека шапутања?
ГИНА: Баш, гледам их па се чудим.
САРКА: Не волим, знаш, кад тако y фамилији почну шапутања.
ГИНА: Па није ни лепо, да видиш.
САРКА: Јер фамилија, док се гласно грди, свађа и оговара, дотле се може рећи да је то фамилијарна искреност и љубав, али кад почне да шапуће!
МИЋА: Право да вам кажем, прија–Сарка, и ја не волим шапутање. То није отмено.
САРКА: Па није, дабоме! Ето тако, због неког шапутања, мене мал’ није отерао први муж. А зар би то било отмено да ме је отерао?
ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу?
ГИНА: А ко ће их знати.
ТРИФУН: Знам ја ако ви не знате.
САРКА: Па реци и нама.
ТРИФУН: Одоше они да се спреме па да се уселе овде.
ГИНА: Шта кажеш?
ТРИФУН: То што ти кажем!
ПРОКА: Има право Трифун, то је и ништа друго. Ево главе да ће се Агатон уселити.
ТРИФУН: Е, ако ће Агатон, онда ћу и ја, богами!
САРКА: А што ти опет?
ТРИФУН: Па Агатон ће се уселити, је ли, да чува ове ствари да се не разнесу и да се не покраду, а ја ћу да се уселим да те исте ствари чувам од Агатона. Познајем ја њега добро.
ПРОКА: Право каже човек.
ТРИФУН: И неће ме претећи, вала! Уселићу се ја пре њега! Одох ја! (Оде).