Чин 2, Сцена 14: АГАТОН, СИМКА затим САРКА
АГАТОН (долази из своје собе, за њим Симка): Треба их све сабрати.
СИМКА: Па да зађемо по собама.
АГАТОН: Чек’ да зовемо Сарку, нека их она сазове. (Куца на Саркина врата).
САРКА (долази): Је л’ ме зовеш, пријатељ-Агатоне?
АГАТОН: Не зовем те, него, рекох, имам важне ствари да саопштим фамилији, па не знам како да их сазовем на збор?
САРКА: Па нећеш ваљда да их ја сазивам? Нисам ја твој општински биров.
АГАТОН: Не можеш ни ти, дабоме; него кад би нешто навила будилник па би се они сабрали.
САРКА: Не би се то тако чуло, боље би можда било кад би ти, Агатоне, ударао у служавник. То би се чуло те још како.
АГАТОН: Па јес’, то би се чуло, али незгодно је.
САРКА: Е, па ако ти је то незгодно, био си власт па си грлат; кад си се драо, цео те је срез чуо, е па запни и сад.
АГАТОН: Право кажеш! (Метне шаке на уста и раздере се). Ој, народе! Проко, о, Проко! Тривуне, Танасије, Мићо! Ој, ој! (Јављају се један по један из својих соба и прибирају се).