Чин 2, Сцена 7: ТАНАСИЈЕ, ВИДА, ПРЕЂАШЊИ
ВИДА (тргне се): Ју, да није ово какав договор? Да се ми вратимо ако сметамо?
СИМКА: Шта има да сметате, и вашу бригу бринемо, јер и вас ће да најури полиција као и нас.
ТАНАСИЈЕ: Како да најури полиција, зашто?
МИЋА: Због растегљивости!
ТАНАСИЈЕ: Због какве растегљивости?
МИЋА: Због растегљивости закона, због које може бити и овако и онако. Ето, питајте пријатељ-Агатона.
ТАНАСИЈЕ: Што не говориш, Агатоне?
АГАТОН: Шта имам да говорим. Могу да нас најуре ако смо се бесправно уселили у кућу.
СИМКА: Тетка нам прети да ће нас полицијом избацити.
ВИДА: Ију, благо нама! Ама зар ми, фамилија, па да немамо права?
ТАНАСИЈЕ: Па добро, Агатоне, ја мислим да ти то као човек од закона најбоље знаш?
АГАТОН: Па знам, дабоме!
ТАНАСИЈЕ: Е па, кад си се ти уселио?…
АГАТОН: Ја, то је друго! Немој ти на мене да гледаш. Да сам се ја сам уселио, то би се некако пред законом могло протумачити, али ви потегли сви па напунили кућу.
СИМКА: Па јес’, дабоме! ’Ајде ти, Танасије, и ти, Видо, и рецимо овај пријатељ Мића; добро ви ал’ што ће овде онај Трифун, па онда Сарка? И најзад сви други како тако, ал’ да је пита човек, ову Сарку, шта ће она овде?