Чин 1, Сцена 2: ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори. Даница доноси на служавнику жито и служи их).
СИМКА (још при појави Даничиној гурне лактом Виду која седи крај ње и шапће јој): Но хвала бог кад су се сетили и да нас послуже.
АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости!
ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља!
ВИДА (прекрсти се, и служи се).
ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се).
САРКА. Боже, прија-Гино, ти као да те је ко најмио (прекрсти се, служи се).
САРКА: Боже, прија-Гино, ти као да те је ко најмио.
ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се). Бог нека га прости!
МИЋА (кад му приђе Даница, он устаје на ноге усхићено): Ко би то рекао, у кући пуној туге и жалости један тако ведар ми очаравајући поглед! (Служи се).
АГАТОН (Даници која служи остале): А овај, да није ваша тетка болесна?
ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим.
АГАТОН: Па да, ви сте млађи им, разуме
СИМКА (вуче га љубоморно за пеш од капута те прекида разговор).
ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази).