Чин 2, Сцена 6: ГИНА, ПРЕЂАШЊИ
СИМКА (при појави Гининој): Баш овај час кажем пријатељ-Мићи: ова наша прија Гина завукла се у собу па по цео дан плаче.
ГИНА: Шта ћу, ко ће ожалити покојника ако нећу ја.
АГАТОН: А где ти је Прока?
ГИНА: Он оде у општину да потражи правнога референта да га припита: имамо ли ми права да се уселимо овде у кућу?
АГАТОН: А шта има то да пита?
МИЋА: То се само по себи разуме.
СИМКА: И што не запита Агатона. Агатон зна те законе.
ГИНА: Па ви и не знате шта је све било; дошли сте на готово, кад је Прока већ освојио кућу.
МИЋА: Како освојио?
ГИНА: Не знате ви како је нас дочекала она тетка, јер ми смо први стигли.
СИМКА: А шта има она ту да се меша?
ГИНА: Дочекала нас је као да смо непријатељи, а не фамилија. Није нам хтела дозволити да се уселимо у кућу; вели: њој је поверена кућа па она има и да је чува.
СИМКА: Видиш ли ти, молим те, како се она прави газда на туђем имању.
ГИНА: Закључала кућу па нас не пушта.
СИМКА: Па како уђосте?
ГИНА: Хвала богу, Сарка је била у кући, па нам она изнутра отвори, а Прока боме гурну ону тетку лактом, те она оде претећи, вели, јавиће полицији. Ето зашто је Прока отишао да се пропита.
СИМКА: Па добро, Агатоне, ти бар знаш законе, је л’ може то да се она жали полицији?
МИЋА: Ја мислим да ми као фамилија имамо права да се уселимо?
АГАТОН: Па, како да вам кажем; у том погледу је закон врло растегљив, може да буде овако, а може да буде и онако.
МИЋА: Ја то не могу да разумем како закон може и овако и онако?
АГАТОН: Има, има таквих закона!