Чин 1, Сцена 13: ПРОКА, ГИНА, САРКА
ГИНА: Ју, ју, па то ће цела фамилија да се усели у кућу?
САРКА: Цела, дабоме!
ГИНА (Проки): А ми, зар који смо најпречи?
ПРОКА: Па ја мислим, Гино, и ми да се уселимо.
ГИНА: Да се уселимо, Проко, дабоме, да се уселимо. Биће ми некако туга и, што кажу, једнако ћу се сећати покојника… (Заплаче).
САРКА: Ама, прија-Гино, зашто сад плачеш зато што ћеш да се уселиш? Док ти плачеш, Агатон ће да заузме све собе.
ГИНА: Право кажеш! ’Ајде, Проко! (Пође). А ти, Сарка?
САРКА: Ја нећу да се натурам. Доћи ћу и ја, само доцније, па ако буде места и за мене, добро, а ако не буде, вратићу се својој кућици. Нема шта да бринем кад сте ви толики ту.
ГИНА: Па јес’, право кажеш. Збогом, Сарка.
САРКА: Збогом пошла!
ГИНА (Са Проком оде).