Чин 2, Сцена 10: ПРОКА ПРЕЂАШЊИ
ПРОКА (долази споља) Јесте ли сви ту?
СИМКА, ГИНА, ТАНАСИЈЕ, МИЋА: Шта је?
ПРОКА: Не ваља!
ГИНА: Шта не ваља?
ПРОКА: Био сам код нашег општинског адвоката, па ми он каже да смо се ми противзаконо уселили у кућу.
АГАТОН: Па дабоме да сте се противзаконо уселили, кажем ја. Да сте ви мене самог пустили, све би друкче било.
ТРИФУН: Па јест, сасвим би друкче било.
ТАНАСИЈЕ: Па добро, Агатоне, ’ајде шта ти велиш, шта да се ради сад?
ТРИФУН: Како смо се уселили, тако да се иселимо.
ГИНА: Ју, ју, ко би ту срамоту поднео од света?
ПРОКА: Била би одиста велика срамота, него да ти, Агатоне, пођеш до адвоката.
АГАТОН: Кога адвоката?
ПРОКА: Овога стараоца, па да му то некако вешто објасниш како смо се ми уселили овде у доброј намери.
АГАТОН: За мене знам да имам добре намере.
САРКА: А зар ја немам?
АГАТОН: Јест, и ти.
ГИНА: Откуд па само ви? Сви смо дошли с добрим намерама.
САРКА: Право каже Гина, сви смо дошли с добрим намерама.
ПРОКА: Оставите сад то зашто је ко дошао; него шта велиш, Агатоне, је л’ да пођеш ти до адвоката?
НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Треба, дабоме!
АГАТОН: Па кад велите, ’ајд да пођем!
МИЋА: А шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испипаш како гласи тестамент?
НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Јест, јест. То би добро било!
АГАТОН: Пробао сам ја то, није да нисам пробао, али не иде. Ни речи неће да каже; вели, Ње зна.
ПРОКА: Ама како не зна кад је он писао тестамент?
АГАТОН: Он зна, дабоме, ал’ ето, не можеш ни реч да му ишчупаш.
ТРИФУН: Па ти се, Агатоне, увек хвалиш како си вешт иследник; па ето ти, покажи ту.
АГАТОН: Не хвалим се ја, него сам одиста ја важио као највештији иследник. Умео сам од сваког кривца извући признање. Е, ал’ ја сам имао за то нарочите своје методе. Питам окривљенога људски и, што кажу, човечански, он неће да призна. Неће, добро! Ја наредим да га истуку у апси, и кад га они доле премлате, он лепо призна. Шта може друго него да призна. Кажем ти, имао сам своје методе и био сам врло вешт иследник, ал’ оно је друго, а ово је друго. Не могу ја тек наредити да се адвокат истуче и премлати да би признао шта пише у тестаменту.
ТАНАСИЈЕ: Па не може, дабоме!
ПРОКА: Ама оставите се, људи, празних разговора, да не губимо време. Него, дедер, Агатоне, да пођеш ти адвокату.
ВИДА: Реци му да смо се ми овде уселили као фамилија; нисмо ми туђинци са улице.
СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка.
МИЋА: Реците му, пријатељ-Агатоне, да смо ми наследници.
ПРОКА: И реци да ми иначе поштујемо закон и не желимо да га вређамо.
ГИНА: И реци му да смо се ми уселили да чувамо да ко не разнесе.
ТАНАСИЈЕ: И реци му да смо сви честити, угледни људи.
ТРИФУН: И реци му да ћемо ми припитати и друге адвокате.
АГАТОН: Ама немојте ви мене учити шта ћу му рећи. Носио сам се ја већ толико пута с адвокатима, умећу ваљда.
ПРОКА: Е, па хајде, богати, поћи!
МИЋА (који је стално извиривао кроз стаклена врата, не би ли спазио Даницу): Није потребно да иде пријатељ Агатон, ево га адвокат иде овамо!
СВИ (изненађено): Иде?
МИЋА: Да, иде с њом.
ГИНА: Је л’ с тетком?
МИЋА: Није с тетком, него с оном.
СИМКА: Ама са оном девојком?
МИЋА: Па она је малочас отишла да јави да смо се ми уселили.
АГАТОН: Е, онда то мења ситуацију. Него, знате шта? Не можемо ми сви разговарати с њим; ја мислим боље ће бити да се сви склоните и да мене оставите.
ПРОКА: Готово… Боље је да не види оволику гомилу.
АГАТОН: А уклонићу се и ја, нећу да изгледа као да сам га нарочито очекивао, него ћу ја после наићи као случајно.
ТАНАСИЈЕ: Јест, јест, да се разиђемо! (Сви се разилазе у своје собе).