Поглавље 1: Рођење и васпитање св. Саве
Бејаше син жупана великога Немање, господара српског, који самодржавно владаше свима српским земљама, које се зову: Диоклитија1, Далматија2, Травунија3, приближујући се на истоку Илирији4 а на западу припадајући римској области5. Тај, дакле, више поменути муж, благочастив и богобојажљив, убогољубив, одликујући се много војништвом и храброшћу као ретко ко други, и, изобилујући веома свима благима на земљи у срећи, а више овога добрим обичајима, украшујући се безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу, узе, по закону, себи за жену по имену Ану. И ова ничим не изостајаше у благим обичајима иза мужа својега.
И родише им се синови и кћери које и осветише божанственим крштењем, и, научивши их светим књигама и благим обичајима, весељаху се Господом. Много времена прође и не роди више поменута благочастива Ана, јер је закључа Бог, као некада Лију Јаковљеву,6 да она која је рађала пређе, не роди на време, чега ради ју је њен муж укоравао и вређао. Ради тога бејаху обоје у тузи и жалости, јер им душе много жељаше да доживе још једно дете. И обноћ, ставши на молитву к Свемогућему, свако за се, говораху са сузама: „Владико, Господе Боже сведржиоче, који си послушао некада Аврама и Сару и друге праведнике, који се мољаху за чедо, услиши данас и нас грешне, слуге твоје, који ти се моле. Дај нам по твојој благости да доживимо још једно дете мушкога пола, које ће бити утеха душе наше и наследник тобом наше државе, и жазао7 старости наше на чијој ћемо руци, легавши, починути. И заједничке ти завете дајемо, од зачећа детињега одлучићемо се природне законите љубави и постеље, и сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела све до краја живота.“
А Господ, који је близу свима који га уистину призивају и који њихову молитву слуша,8 послуша и њихове молбе као и осталих праведника. И ово би почетак неисказаних (божјих) судаба, да, као што је после животом, дете буде за дивљење и у рађању најпре, и да не буде само дело природе, закона човечјега, него и заповест свесилнога Бога који побеђује закон природе како хоће. И родив се по природи, као плод молитве, од Бога дан, Богу се и намени, што и би.
И тако затрудне синклитика9, и, кад се приближио дан, роди мушко дете како су просили у молитвама. Зарадоваше се у души веома, и прославише Бога, који није презрео молења њихова. После мало времена породише га и водом и духом, просветивши га божанственим крштењем, и дадоше му име Растко, и, заиста, много с Господом, добро Богу порасте. А кад ојача дете, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи његови, имајући натприродну, безмерну љубав према њему, увек гледаху на њ с ненаситом душом, а и велможе с њима говораху како ће он бити најврснији међу браћом својом. А и дете бејаше благообразно, и весело душом, и у учењу напредно, да се дивљаху разуму у детињем узрасту, да сви говораху: „Ово ће дете бити неко ново знамење.“
А кад одрасте до петнаесте године, родитељи му оделише једну страну своје државе,10 камо би одлазио од оца ради забаве с велможама и ради весеља с благородним младићима. А младић, окусив од разума божанствених светих књига, чешће их прочитаваше, и одатле примаше почетак премудрости — страх божји,11 и примаше божанствене љубави из дана у дан, налажући огањ на огањ ненаситом жељом. Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај и свака срећа многометежни и непостојани, сматраше да су видљиве лепоте и обиље живота као сенка, па, разумев да је много једење и весеље и све човечанско на земљи таште и нестварно, удари десним путем, и бављаше се поукама из књига̂, не лењаше се у цркви целе службе стајати, љубљаше пост, клонећи се празнога зановетања и неумеснога смеха, мрзећи непристојне и штетне песме младићких жеља̂ које ослабљују душу докраја. Благ, кротак, према свима љубазан, љубећи сиротињу као ретко ко други, поштоваше сувише иночки чин, тако да и самим родитељима његовим беше зазор, па би се застидели, видећи у младом узрасту такво старање и закон добрих обичаја̂, и сматраху га као да није од њих рођен, него да је, уистину, дан од Бога.
Напомене
- Диоклитија, Дукља.
- Далматија, јужни део Далмације с Котором и делом Албаније.
- Травунија, део Херцеговине између Требиња и Боке Которске.
- Илирија, стара римска провинција (Illyricum), која је обухватала велики део данашње Југославије. Овде се мисли на земље источно од Зете и Дукље.
- Римска област, вероватно средња Далмација.
- Алузија на библијску легенду о Јакову (Прва књига Мојсијева, гл. 30).
- Жазао, жезао, скиптар, палица, потпора.
- Цитат Псалам (145, 18).
- Синклитика, жена, супруга.
- Растко је заиста још у својој раној младости добио од Немане на управу један део Хума (види Михаило Динић, Три повеље из исписа Ивана Лучића, Зборник Филозофског факултета у Београду, књ. 3, 1955).
- Почетак премудрости — страх божји, Псалам (111, 10).