Чин 1, Сцена 9: МАРИЦА затим ЈОСА
МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим. (Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем). Почећу да лупам све по кући па им се мора досадити. Друкче не могу изаћи са њима на крај. И онако, кад бих што случајно разбила, говорили би ми: што лупаш као да си заљубљена? Е па ево, сад сам заљубљена и све ћу одреда да разбијам. (Баци тањир на под).
ЈОСА (долази на задња врата): Овај… Дође малочас један дечко па вели: где је Јоса пандур? А ја велим: ја сам Јоса пандур! А он вели: ево ти ово писмо! А ја велим: дај овамо то писмо.
А он вели: да даш у руке госпођици, а ја велим…
МАРИЦА (шчепа му писмо): Добро, добро, добро!…
ЈОСА: После он вели…
МАРИЦА: Добро, чула сам! (Узбуђено отвара писмо и чита потпис). Ђока! (Гласно). Хвала ти, Јосо!
ЈОСА: А ја онда њему рекох…
МАРИЦА: Добро, чула сам. Иди сад, Јосо!
ЈОСА: Па ићи ћу, дабоме!