Чин 2, Сцена 22: ЈОСА, ПРЕЂАШЊИ
ЈОСА (промоли главу кроз врата не смејући да уђе): Депеша.
КАПЕТАН (скочи као опарен): Депеша? Дај овамо! (Шчепа му. Јоса се повлачи. Нервозно отвара и чита потпис). Министар!… Ух, пресекоше ми се ноге. (Клоне у столицу). Ја не смем да је читам. Читај ти, господин-Жико! (Даје му).
ЖИКА (чита): „Лице о коме је реч у вашем телеграму од седамнаестог овог месеца ухваћено је у срезу ивањичком…“
КАПЕТАН: Ех, наздравље!
ЖИКА (наставља читање): „Лице које сте ви ухватили вероватно је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под строгом стражом, заједно са свима списима при њему нађеним.“
КАПЕТАН: Наздравље!… (Пауза). Шта сад, мој господин-Жико?
ЖИКА: Немате куд, морате га спровести.
КАПЕТАН: Кога? Ђоку? Море ћу да га спроведем, везаног ако хоћеш; метнућу га у џак, као мачку, па ћу да га пошљем у Београд! Али шта ћу са списима? Видиш ли да господин министар има пик на ове списе?
ЖИКА: Знате шта, господине капетане? Ако хоћете мене да послушате…?
КАПЕТАН: Говори, господин-Жико, бог из тебе проговорио!
ЖИКА: И да пресечете ову бруку што вам се ћерка грлила у канцеларији и да спроведете Ђоку у Београд и да се извините пред господином министром; најбоље, идите ви тамо у собу па благословите прошевину, па онда заједно са ћерком и зетом Ђоком отпутујте ви лично у Београд, па тамо сами лично господину министру…
КАПЕТАН (гледа га и размишља): Ама, богати, мислиш ли да ће тако бити добро? (Размишља и врти главом). Слушај, готово ћеш ти да имаш право. Сам га спроведем, понесем и ове списе и овај… дабоме, могу господину министру казати да је све то замесио господин Вића из љубоморе. Господину Вићи и онако не треба служба! (Одлучи се). Право кажеш, господине Жико, тако ћу да урадим! (Оде у собу).