Чин 2, Сцена 21: КАПЕТАН, ЖИКА
КАПЕТАН (седне уморан на столицу и хукће): Па шта сад, господин-Жико, побогу брате; шта ме саветујеш сад да чиним? Куд ћу и шта ћу с овим Ђоком?
ЖИКА: Ја бих рекао…
КАПЕТАН: Говори!
ЖИКА: Па, ви сте стари полицајац, знате већ како се у таквим приликама ради.
КАПЕТАН: Ама и да знам, не пада ми сад ништа на памет. Него говори ако знаш.
ЖИКА: Па, мислим Ђоку да пустите да побегне, а господину министру да телеграфирате: „Поред свег строгог надзора, оно сумњиво лице ноћас побегло из затвора“…
КАПЕТАН (размишља): Хм!… Побегло… Добро, може Ђока и побећи, али списи, антидинастички списи? Не могу ја казати господину министру: „Побегао Ђока и однео антидинастичке списе.“ Је л’ да не могу? И онда ће господин министар одговорити мени: „Добро, побегао, ал’ пошљи списе.“ А шта да му пошаљем, господине Жико, је л’ онај лек од затвора и ово писмо у коме смо намоловани ја и господин Вића? Је л’… ’ајде реци!