Чин 1, Сцена 2: ГОСПОДИН ВИЋА, ПРЕЂАШЊИ
ВИЋА (долази из канцеларије са телеграмом у руци): Добар дан желим!
ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо. Баш сад нешто о теби говоримо.
ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох…
ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?…
ВИЋА: Није, из министарства.
ЈЕРОТИЈЕ (са већом пажњом): Из министарства? Шта је?
ВИЋА: Шифра.
ЈЕРОТИЈЕ: Шифра? Поверљиво?
ВИЋА: Врло поверљиво.
ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти! Знаш, поверљиве ствари нису за жене.
АНЂА: Знам де, разумем ја то! (Полази).
ЈЕРОТИЈЕ: А је л’ понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци). Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја…
АНЂА (оде).