Чин 1, Сцена 10: МАРИЦА затим АНЂА
МАРИЦА (усхићена): Слатко име, Ђока. Боже, како сам узбуђена! (Чита). „Стигао сам, налазим се у хотел „Европи“, соба бр. 4, и не излазим нигде док ми ти не јавиш. Чак ни газди од хотела нисам хтео рећи име своје, да не бих ствар одао. Као што видиш, поступио сам у свему како си ти желела. Грли те твој Ђока.“
АНЂА (улази слева, па кад сагледа поломљене судове по земљи, она застане на вратима): Маро, дете, ти си мора бити разговарала с оцем о твојој удаји?
МАРИЦА: Ко то каже?
АНЂА: Па ето поломљени тањири и стакло…
МАРИЦА: Мајка, слатка мајчице, ’оди да те пољубим! (Љуби је).
АНЂА (изненађена): Да ме пољубиш? Шта је теби, дете?
МАРИЦА: Једну реч да ти кажем само па ћеш све разумети.
АНЂА: Једну реч?
МАРИЦА: Ђока!
АНЂА: Па шта?
МАРИЦА: То што сам ти казала — Ђока! (Одјури весела у собу из које је дошла Анђа).
АНЂА (гледа за њом и крсти се).