Чин 2, Сцена 18: АНЂА затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ
АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече! Ако си муж, ако си отац и ако си власт, а ти помажи!
КАПЕТАН: Ама какав је то лом?
АНЂА: Поразбија ти ћерка све по кући!
КАПЕТАН: Гле, разбојника! Зар мало што нам свима овде окачи репове, него сад још и кућу разбија! Где је она?
МАРИЦА (долази и прилази право оцу): Ево ме! (Спази Ђоку, па му полети). Ђоко, слатки Ђоко!
КАПЕТАН (изненађен): Шта-а-а-а? Ђока?!!
АНЂА (такође изненађена): То… Ђока?!!
МАРИЦА: Јесте, јесте, то је Ђока.
КАПЕТАН (мирише Ђоку): Бог и душа, он је! Мирише на проминцле.
АНЂА (још никако не може да дође к себи): Ама онај Ђока?
КАПЕТАН: Па онај де, што се буниш!
МАРИЦА: Јесте, онај Ђока. Ја сам ти казала, мајка, да ће он доћи и, ево, дошао је. Ишла сам и у кафану, тражила сам га.
КАПЕТАН: Ко ишао?
МАРИЦА: Ја!
КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш кад ниси одређена да га хваташ?
МАРИЦА: Тако, ишла сам и чула да је ухапшен.
КАПЕТАН: Е добро, чула си и сад си га видела, а сад, ’ајд тамо у собу да ми наставимо свој посао.
МАРИЦА: Не, ја нећу да се одвојим од њега. Ја ћу га овде, пред целим светом, загрлити, па не можете да ме одвојите. (Загрли чврсто Ђоку).
ВИЋА (дрекне): Молим, ја протестујем! Ово је канцеларија, ово је званични извиђај, ово је државно надлештво; и ја протестујем да се у државном надлештву приватна лица грле и љубе.
КАПЕТАН: Ама чекај де, па ти! Шта си заурлао?
ВИЋА: Молим да се запише у протокол истраге да се овде, у канцеларији, приватна лица љубе и грле пред очима власти.
КАПЕТАН: Ама пусти мене прво да пречистим рачуне!
ВИЋА (бесан): Ја протестујем у име државног морала и ја, у име државе, изјављујем да ово не могу да гледам својим очима. Ја нисам дужан у званичној дужности да гледам љубљење и грљење у државном надлештву и изјављујем да сматрам то као увреду у званичној дужности. Извол’те ви сами наставити истрагу! (Шчепа капу и нагло оде).