Чин 2, Сцена 23: ЖИКА, МИЛАДИН
ЖИКА (оставши сам, хукне и седа на своју столицу. Нађе однекуд ону крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на обе руке).
МИЛАДИН (извири иза рафа, па кад види да је господин Жика сам, прилази обазриво и стаје пред његов сто). Па тај Јосиф из Трбушнице увраћао је тако код мене у дућан као човек…
ЖИКА (Скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом са главе, а затим заспе циглама, актима и свим што дочепа са стола).
ЗАВЕСА