Предигра 9: ЉУБОМИР, ИСТИ
ЉУБОМИР (у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу): Је ли слободно?
ПАВЛЕ (мало збуњено и отежући): Да, да… изволите! Уђите!
ЉУБОМИР (осећајући нелагодност коју је изазвао посетом): Ја нисам имао намеру да вас узнемиравам; хтео сам само да предам ову позајмљену књигу девојци, али је нисам нашао. Извините молим вас, изгледа да нисам у подесан час дошао. (Остави књигу на сто).
ПАВЛЕ: Не кажем да сте у најсрећнији час дошли, али то не мења ништа; за свога младог пријатеља ја имам увек времена и расположења. (Марији). Идите!
МАРИЈА (оде).