Чин 2, Сцена 16: СПАСОЈЕ, СОФИЈА
СПАСОЈЕ (клонуо у фотељу дубоко се замисли).
СОФИЈА (долази): Један господин.
СПАСОЈЕ (тргне се и обасја му се лице надом): Ах, то је он. (Ужурбано). Нека уђе, уведи га одмах, нека уђе.
СОФИЈА (одлази и пропушта господина Ђурића).