Чин 2, Сцена 9: ВУКИЦА, СПАСОЈЕ
ВУКИЦА (пошто је испратила Агнију, клоне у фотељу уморна): Ух!
СПАСОЈЕ: Право кажеш; ух!
ВУКИЦА: Не могу да издржим, па то ти је.
СПАСОЈЕ: Ни мени није лако, али шта ћеш…
ВУКИЦА: И да знаш шта она све распитује, та то је ужасно.
СПАСОЈЕ: Ја, душо, очекујем посету брата господина министровог. Имамо поверљиве разговоре, па бих те молио, кад наиђе, да нас оставиш саме.
ВУКИЦА: Разуме се, ти знаш да ти ја никад не досађујем у таквим приликама. Уосталом, ја и иначе имам да наставим једно писмо које сам још јуче почела да пишем. (Полази, али у том тренутку отварају се задња врата и наилази Љубомир. Вукица се зауставља).