Предигра 15: РИНА, ПАВЛЕ
ПАВЛЕ (један тренутак размишљања, затим извади из џепа сва покрадена писма, згужва их и баци са одвратношћу на под).
РИНА (долази и упућује се право њему; стаје пред њим али без храбрости и онога поноса који је раније имала): Ја бих хтела, Павле, да се објасним с тобом.
ПАВЛЕ: Жалим, али ја немам за то довољно времена; ја овога часа путујем.
РИНА: Куда?
ПАВЛЕ: У неодређеном правцу.
РИНА: На дуже време?
ПАВЛЕ: То не знам, али боље рачунати на дуже, на врло дуго време.
РИНА (престрашено): Значи ли то…?
ПАВЛЕ (полазећи): То значи да ја путујем. (Оде нагло, залупивши врата за собом и не осврћући се).
РИНА (сагледав сад тек сву истину, цикне за њим): Павле! (Клоне у столицу крај излазних врата и зајеца).
ЗАВЕСА