Чин 3, Сцена 22: ПРЕЂАШЊИ без АГЕНТА
СПАСОЈЕ (враћајући се од врата докле је испратио агента): Господо, приберите се и даните душом.
АНТА (дубоко дахне).
НОВАКОВИЋ: Не умем да се приберем, верујте, не умем да се приберем.
ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре могао надати.
СПАСОЈЕ: Ја сам веровао у нашу победу, јер сам увек ценио ону народну мудрост да правда мора на крају крајева победити.
РИНА: Па добро, куда ће он сада?
СПАСОЈЕ: Он се враћа у покојнике.
НОВАКОВИЋ: Мислите ли, одиста, да је тиме он сишао с позорнице?
СПАСОЈЕ: О, сад више но раније. Пре је емигрирао под својим сопственим именом, сада под туђим. Тиме је сам себе огласио за покојника.
АНТА: Па јесте… али овај… ако се он опет тамо кроз три године јави?
СПАСОЈЕ: У том случају твоја година не гине. Што се нас осталих тиче, ми ћемо дотле развити посао, блокираћемо се милионима и тада нико нам ништа неће моћи.
НОВАКОВИЋ: Само… јесте ли ви уверени да ће он отићи?
СПАСОЈЕ (гледа на сат): Овога тренутка он је већ у вагону. (Дуга пауза).
СВИ (ћуте).
СПАСОЈЕ (и даље гледа у сат): Овога тренутка воз је кренуо. (Телефон. Он му прилази). Ало, ало… да, овде Спасоје Благојевић… Да, дакле сео у воз и кренуо?… Хвала… хвала на обавештењу! (Оставља слушалицу, победоносно). Чули сте извештај агента. А сад, покојнику нека бог да рајско насеље, а ми наставимо наш редовни живот!