Чин 1, Сцена 16: АНА, ПРЕЂАШЊИ
АНА (доноси визит-карту и предаје Новаковићу).
СВИ (престрављени): Он?
НОВАКОВИЋ: Он!
СВИ (узнемирени су и гледају тупо међу собом).
НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе.
АНА (оде).
СПАСОЈЕ (једва се одважи): За мене не постоји.
СВИ: Ни за нас. (Заузимају разнолике ставове. Спасоје прекрсти руке на трбух и загледа се у таваницу; Рина се сакрије иза леђа Новаковићевих; Протић сео у једну дубоку фотељу, утонуо у њој и заклонио очи; Анта узео мараму корсем да обрише нос, па га забо у мараму и не диже га).