Чин 1, Сцена 5: АНТА, АНА
АНТА (средовечан, мршав, ћелав. Он упада усплахирен осврћући се за собом као да га неко гони. Седа на столицу и непонуђен): Ана, чашу воде!
АНА: Молим! (Оде и мало затим се врати са чашом воде).
АНТА (испија наискап): Хвала! Где је госпођа?
АНА: Она се облачи.
АНТА: Облачи? Зар је њој у оваквим тренуцима до облачења?
АНА: Биће брзо готова!
АНТА: Брзо! Брзо! Женске се никад не облаче брзо. (Сети се). Уосталом, реците ми, Ана, је ли госпођа од јутрос узбуђена?
АНА: Како узбуђена?
АНТА: Па знате ваљда шта значи то узбуђена жена; били сте ваљда и ви који пут у животу узбуђени?
АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена.
АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило?
АНА: Не, колико ја знам, ништа.
АНТА: Идите, зовите је, реците јој ствар је врло важна, не мора баш сва дугмета закопчати. Идите!
АНА (оде).