Чин 2, Сцена 4: АГНИЈА, ИСТИ
АГНИЈА (младалачки обучена и нашминкана матора девојка. Она доноси лен букет цвећа): Добар дан желим! (Рукује се са Антом па са Спасојем). Како, зар ти сам код куће?
СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима). Вукице, ’оди, ’оди, ’оди овамо, дошла је тетка Агнија!
АНТА (дигао се већ раније): Па ’ајде ја да идем.
СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли?
АНТА: Још пре подне.
СПАСОЈЕ: Добро, па уврати.
АНТА: Хоћу, збогом госпођице Агнија!
АГНИЈА: Збогом!
АНТА (оде).