Чин 1, Сцена 11: СПАСОЈЕ, ИСТИ
СПАСОЈЕ (новопечени богаташ): Добар дан желим! (Љуби руку Рини). Извините, куцао сам двапут. Не желим да вас узнемиравам, свратио сам само да вас умолим: моја би ћерка хтела да погледа по радњама штофове за венчану хаљину, јер, знате већ, венчани дан се приближава. А она то не би хтела без вас, она тако верује у ваш укус да не би хтела без вас.
РИНА (нестрпљиво): Да, само, сад не; имам пречих брига, заједничких брига, које се тичу и вас.
СПАСОЈЕ: Мене?
РИНА: Ви нисте ништа чули?
СПАСОЈЕ: Не знам шта бих имао чути?
РИНА (Анти): Како то, господин Анто, нико сем вас није чуо?
АНТА: Ја нисам чуо, ја сам видео.
СПАСОЈЕ: Шта си ког ђавола видео?
АНТА: Рећи ћу ти. Патиш ли ти од срца?
СПАСОЈЕ: Да, нешто мало.
АНТА (звони): Разуме се, то ти и припада у тим годинама.