Чин 3, Сцена 4: АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ
АГНИЈА: Добар дан, желим. Гле, и ви сте ту, пријатељ-Анто, баш добро. Хтела сам и иначе да вас потражим да вам кажем: ја сам ону ствар сасвим друкчије чула но што сте ми ви причали.
АНТА: Може бити, може бити, али то не мења ствар.
АГНИЈА: Дакле, није тачно да је покојни Марић имао младеж више леве усне.
АНТА: Добро, пристајем; није имао, само молим вас, мене извините, немам кад да разговарамо, имам врло хитна посла. Је ли, Спасоје, да имам хитна посла?
СПАСОЈЕ: Да, да! Иди одмах!
АНТА (Агнији): Извините, молим вас! (Оде).