Чин 1, Сцена 2: АНА, ПРЕЂАШЊИ
АНА (млада лепушкаста девојка, уђе).
РИНА (показује на сто): Скупите ово. Слушајте, Ана, убудуће нећете стављати више ове сребрне кашичице. Даћете посребрене из малог креденца.
АНА: Да, знам!
РИНА (узме једну кашичицу): А после, кад господин оде у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете… ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута „Касине“, тај је јувелир радио за мене. Отићи ћете дакле и запитаћете га, може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити нове.
АНА: Молим! (Дотле је све скупила на служавник и оде).