Чин 3, Сцена 19: ПРЕЂАШЊИ без СОФИЈЕ
МАРИЋ (гледа запрепашћено све редом): То је дакле истина, је л’ те? То је истина?
СВИ (ћуте).
МАРИЋ: Говорите, забога, је ли то истина? Господине Спасоје, господине Протићу, господине Новаковићу, господине Анто, говорите, говорите је ли то истина?
СВИ (ћуте).
МАРИЋ: Ја морам у тамницу, је л’ те? У тамницу или у изгнанство, да бисте ви на мојој тековини могли живети? Је л’ те? (Погледа их, али они не дижу поглед. Са горчином и болом). О колико много неваљалства а колико мало храбрости; зар нико, нико зар не сме да каже је ли то истина, је ли све то истина?