Чин 3, Сцена 20: ДРУГИ АГЕНТ, ПРЕЂАШЊИ
ДРУГИ АГЕНТ (Спасоју): Извините, ја долазим службеним послом.
СПАСОЈЕ: К мени?
ДРУГИ АГЕНТ: По сазнању, овога тренутка налази се у вашој кући једна особа за којом се на све стране престонице трага. Сем вас и господина (показује на Новаковића) које лично познајем, ја молим да се остала господа легитимишу. (Акти). Ваша легитимација, господине?
АНТА (збуњено чепрка по џеповима): Ја овај… немам при себи…
СПАСОЈЕ: То је мој рођак, ја гарантујем за њега.
ДРУГИ АГЕНТ (Љубомиру Протићу): Господин?
ЉУБОМИР (већ је припремио књижицу и даје му је).
СПАСОЈЕ: Господин је мој зет, професор универзитета.
ДРУГИ АГЕНТ (враћајући Протићу књижицу): Благодарим! (Обраћа се Марићу): Ваша легитимација? (Општи тајац са извесним узбуђењем).
МАРИЋ (један тренутак мучне борбе и савлађивања): Кога ви у ствари тражите?
ДРУГИ АГЕНТ: Ја тражим бившег инжењера Павла Марића.
МАРИЋ (узбуђен): Ви тражите Павла Марића?
ДРУГИ АГЕНТ: Молим вашу легитимацију!
МАРИЋ (опхрван и сломљен, малодушно и резигнирано вади из џепа Шварцов пасош и предаје): Ја се зовем Адолф Шварц! (Општи дискретни поглед и измена погледа).
СПАСОЈЕ (брзо прихвата ситуацију): Господин Шварц је члан управе предузећа „Илирија“ и по пословима тога друштва он путује данас… а сад већ (гледа у сат) првим возом, у једанаест и десет, у Немачку, и даље можда. Као што видите, пасош му је и визиран.
МАРИЋ (примајући од агента пасош): Да, ја путујем, првим возом у једанаест и десет.
СПАСОЈЕ (Марићу): Потребне инструкције добили сте, морали бисте пожурити да не бисте пропустили воз.
МАРИЋ (с презрењем): Пожурићу, не брините, нећу пропустити воз. (Погледа их још једном све редом). Да, пожурићу, идем, ја идем! (Оде).