Чин 2, Сцена 5: ПРЕЂАШЊИ без ДЕВОЈЧИЦЕ
СТАНА (метнула шешир на главу па прилази Томи): Овај… Томо. Па ваљада ћеш ми и ти рећи како ми стоји шешир?
ТОМА: А што да ти ја кажем?
СТАНА: Ни досад нисам ништа понела док тебе нисам запитала, па што бих и одсад?
ТОМА: Ех… досад, то је било друго. Кад би било као досад, ти не би, по мени, ни скидала онај шешир. Али сад је друго… Свет ти је скинуо онај шешир и купила си, па сад нека ти свет и каже како ти стоји.
СТАНА (прилази му ближе): Ти се канда љутиш? Ако се љутиш, ја нећу понети овај шешир док сам жива.
ТОМА: Не љутим се. Ко ти то каже да се љутим? Мора тако да буде, па шта има да се љутим?
СТАНА: Па разуме се, кад смо се већ измешали са светом, не можемо сада мимо свет. (Скида шешир и даје га Јелкици). Носи, Јелкице, тамо у собу, па метни у орман.
ЈЕЛКИЦА (узима шешир и оде лево).