Чин 2, Сцена 17: СТОЈАКОВИЋ, МАРТА, ПРЕЂАШЊИ
МАРТА: Добар дан желим.
СТАНА (изненађена): О… о… молим… извол’те…
ТОМА (изненађен): А… овај… добро дошли… Добро нам дошли…
СТОЈАНОВИЋ (прилази и љуби руке једном и другом).
Гђа ТОМИЋКА: А ви пре но ја?
МАРТА: Па рекли смо у ово доба.
Гђа ТОМИЋКА: Та да, него… знате, и тек што сам стигла, јер сам свратила успут овамо и онамо, па тек што сам стигла.
СТАНА: Па извол’те, извол’те, молим овамо у собу. Извол’те ви, госпођо Томићка, напред; ви сте већ овде као у својој кући.
ТОМА: Да. Извол’те. (Одлази најпре Томићка, па за њом Марта, Стојановић, Стана, а Тома последњи).