Чин 3, Сцена 1: ЈЕЛКИЦА, УЧИТЕЉ
ЈЕЛКИЦА (у дугачкој је хаљини, седи крај стола на табурету. Пред њом ноте и држи виолину у руци): Не разумем овај знак.
УЧИТЕЉ (који седи на другом табурету за истим сточићем и држи другу виолину на крилу): Молим! (Скочи, стане иза ње и одсвира једну ноту). То је де, цело де, цела нота. Свирате чисто на жици, коју и не додирујете вашим прстићима.
ЈЕЛКИЦА (превуче де): Је л’ тако?
УЧИТЕЉ: Тако, дивно, дражесно, управо нешто мало фалш, ал’ ипак дражесно… А сад, одморите се мало; молим вас, одморите се мало. Или не… Устаните, молим вас будите добри и устаните да вас још једанпут видим у дугачкој хаљини.
ЈЕЛКИЦА (устаје): Та већ сам трипут устајала да видите.
УЧИТЕЉ: Не мења ствар, и четврти пут. (Оптрчи око ње, гледајући је заљубљено). Дражесно! А је л’ те, молим, сад кад сте обукли дугачку хаљину, да л’ осећате као да сте већ девојка.
ЈЕЛКИЦА: Па, ја не знам. Дабоме, кад се погледам у огледало, изгледам сасвим као девојка. А кад се сетим да ми је тек петнаест и по година, а мени криво, јер знам, неће нико да ме сматра још за девојку.
УЧИТЕЉ: Није тако, молим. То зависи од вас. Ако ви себе сматрате да сте девојка, онда ће вас и други сматрати.
ЈЕЛКИЦА: Па шта ми вреди што ћу ја сама себе тако сматрати.
УЧИТЕЉ: Вреди, молим. На пример, како сад имате дугачку сукњу, ако још осећате, на пример… како се то каже… да, ако осећате, на пример…
ЈЕЛКИЦА: Шта?
УЧИТЕЉ: На пример, љубав.
ЈЕЛКИЦА (престрављено): Ију!
УЧИТЕЉ: Молим, ако и то осећате у срцу?
ЈЕЛКИЦА: Али, молим, шта је вама? Како ви то разговарате са мном? Као да нисте учитељ. Тако никад досад нисте разговарали…
УЧИТЕЉ: Али, молим, ви досад нисте имали дугачку сукњу, па ми није ни пало на памет. Али сад…
ЈЕЛКИЦА: Па зар сад, кад имам дугачку сукњу?…
УЧИТЕЉ: Е, сад, разуме се.
ЈЕЛКИЦА: Па зар ја сад смем да мислим на такве ствари?
УЧИТЕЉ: Молим, управо сад треба да мислите, ако хоћете да вас свет сматра за девојку.
ЈЕЛКИЦА (забрине се): Али… страх ме је!
УЧИТЕЉ: Чега? Зашто?
ЈЕЛКИЦА (уједаред удари у смех): Ха, ха, ха, ха… А знате шта? Право да вам кажем, ја бих много волела да се неко заљуби у мене, да видим како је то. Читала сам у романима, и то кришом од оца и мајке, и знам отприлике шта је то љубав, али онако, теоријски.
УЧИТЕЉ: Дражесно! (Споља се чује ларма). Седите, седите брзо. (Седну у првашњи положај). Свирајте, свирајте.
ЈЕЛКИЦА: Али шта?
УЧИТЕЉ: Ге, ге, ге, целу ноту.
ЈЕЛКИЦА (свира).
УЧИТЕЉ (пева): Ге, де, е, еф, ге, ха…