Чин 3, Сцена 14: ТОМА, СТАНА, АНА
ТОМА (долази из леве собе носећи писмо): Но, ево, написао сам му баш као што треба. Како се оно зваше ова наша девојка?
СТАНА (јетко): Ти не знаш, разуме се? Зове се Ана.
ТОМА: Анчице!
СТАНА (за се): Анчице?
АНА: Молим.
ТОМА: Дедер, душице, узми ово писмо па потрчи до Дечанске улице број 92. Тамо седи онај наш учитељ музике. Предај му ово писмо; ако није код куће, а ти остави његовој газдарици да му да. Хајде, пожури. (Потапша је).
АНА: Молим, однећу одмах. (Одлази).