Чин 2, Сцена 6: ТОМА, СТАНА, НАДА затим КАЈА
СТАНА: Надо, душо, зар не би било боље да
си оно огледало мет’ла с десне стране врата?
НАДА (која се досад бавила дотеривањем намештаја): Не знам, мајко. Ја мислим овако је боље. А можемо кога и запитати.
ТОМА: Та, запитаћемо свет, забога. Свет ће нам то казати.
КАЈА (долази на средња врата): Госпођа Живановићка.
СТАНА: О, откуд она?
НАДА: Па је л’ јуче казала да ће нам данас опет доћи?
СТАНА: Изићи јој у сусрет, Надо.
НАДА (одлази до врата).
КАЈА (одлази лево).