Чин 1, Сцена 3: СИМА, ПРЕЂАШЊИ
СИМА: Добар дан и наздравље!
НАДА и ЈЕЛКИЦА (скоче са својих места и прилазе му руци): Добар дан, чика Симо. (Узимају му шешир и штап и остављају).
СИМА: Јеси ли свршио ту твоју политику?
ТОМА: Чекај, само још да сазнам шта мисли Русија.
СИМА: Ето ти сад. А која ти је фајда што ћеш знати шта мисли Русија?
ТОМА: Није ми никаква фајда, него тако, кад ти не дођеш тачно у три, ја онда морам нечим да се забављам.
СИМА (седа): А знаш ли зашто сам одоцнио?
ТОМА: Е?
СИМА: Па купио сам… гле… (вади из џепа) нов шпил карата. Рекли смо данас да почнемо да те учим.
ТОМА: Јесте, богами. Идите, децо, те нам спремите кафу. Јеси ли ми, Надо, направила коју цигару?
НАДА (дајући му табакеру): Јесам, оче. (Оде лево).
ЈЕЛКИЦА (оде за њом).