Чин 2, Сцена 7: ГОСПОЂА ЖИВАНОВИЋКА, ПРЕЂАШЊИ
Гђа ЖИВАНОВИЋКА (улази и одмах јој пада у очи намештај): А… а… (Разгледа). Опростите, не поздрављам се, толико ми се допада. Добар дан желим.
НАДА: Љубим руке. (Љуби јој руку).
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Жива била, душице. (Љуби је у чело). Ох, ох, ох, јуче сам те видела, па ми данас већ изгледаш старија. Бадава, девојка кад дорасте за удају, сваки дан расте. Добар дан, госпођа-Стано.
СТАНА: Добар дан, госпођо. Како сте добри! Ви нас ни једног дана не заборављате.
Гђа ЖИВАНОВИЋКА (рукујући се): Па ако ћемо се ми заборављати, хвала богу, шта ће онда други свет? Добар дан, господине Томо.
ТОМА (рукујући се): Добар дан, госпођо.
СТАНА: Извол’те, извол’те седите.
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Та само сам онако свратила.
ТОМА: Али ћете ипак мало сести.
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Богами, не. Само сам хтела овако с ногу да вас видим.
НАДА: Па ипак, седите мало. Послужићу вас слатким које сам сама кувала.
СТАНА: Ето видите: ви једнако тврдите да је Нада већ дорасла да буде домаћица, па седите да вас бар увери о томе.
ТОМА: Седите, госпођо, да бар проговоримо.
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Та већ не могу вам одбити. (Седа и опет разгледа намештај). Е, ово је одиста лепо. А где сте узели?
ТОМА: Код „Беле звезде“.
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Тако? Лепо, одиста лепо. Како, боже мој, сад већ изгледа сасвим друкча соба! Ни она соба, ни дај боже. А како то, молим вас, да се решите да ваш стари намештај баците?
ТОМА: Како? Та знате… добар нам је био и онај стари намештај. Служио нас је пуних двадесет година… Стана га је донела.
СТАНА: Та није био рђав. По нама је могао век вековати, али знате…
ТОМА: Свет… Знате, свет је почео да нам замера.
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Е, а шта би ту свет имао посла?
СТАНА: Па тако, знате, отворили смо кућу, почели смо са светом да се мешамо, да му одлазимо и да нам долази, па свет вели: „Што нас позивају у кућу, кад ни честитог намештаја немају. Нема човек ни где да седне.“
ТОМА: А имало је, богами, где да се седне, него… (Погледа и види да је ту још Нада). Слушај, Надо, ти си обећала да ћеш госпођу послужити слатким које си сама кувала, па што чекаш? Иди спреми.
НАДА: Ју, извините, одмах! (Отрчи).