Чин 3, Сцена 22: УЧИТЕЉ МУЗИКЕ, ПРЕЂАШЊИ
УЧИТЕЉ (долази с писмом у руци): Пардон… молим.
ТОМА (спази га): Ах… врло добро… Треће и треће, господине, шта ћете ви овде?
ЈЕЛКИЦА: Али, оче, забога? (Удари у плач).
УЧИТЕЉ: Молим лепо, ради објашњења.
СТАНА, НАДА: (Стана:) Томо! (Нада:) Оче!
ТОМА: Без икаквог објашњења, напоље из куће!
УЧИТЕЉ: Господине!
ТОМА: И по трећи пут, напоље.
ЈЕЛКИЦА: Оче, забога!
УЧИТЕЉ: Молим лепо, ја се покоравам, али се ми морамо објаснити. Збогом! Збогом, госпођице Јелкице. (Одлази).
ЈЕЛКИЦА (кроз плач): Збогом.
СТАНА (Томи): Има ли штогод четврто? ТОМА: Четврто?… Има, има… има и четврто, разуме се да има и четврто, и пето, и шесто, и седмо, ако хоћеш. Јер овако више не иде; рашчистићу ја све, па ћу се смирити. Овако више не иде. Да, четврто и четврто…